Категорија: Djordje Grmuša

Поклањам ти ноћас,
један део мене,
ма нека живот иде,
дајем целог себе.

Чинићу то стално,
из ноћи у ноћ,
без тебе нигде,
ја не желим поћ.

Како да ти објасним,
ти си мени све,
једна мала бреза,
мој си цели свет.

Склопићемо живот,
део по део,
тебе ћу волети,
како нико није смео.

Храбрости немам,
сад теби да приђем,
пишем ти песму,
док ме убија пиће.

Зашто пишем песму,
кад ти несмем дати,
после да у пролазу,
ме више нећеш знати.

Кад би их објавио,
и да видиш ко их пише,
одмах бих се сетила,
мораш сад да идеш.

На крају будеш кући,
плачеш и рушиш све,
нови те је оставио,
па мрзиш цео свет.

И шта да кажем,
иако те волим,
кад не видиш љубав,
ни кад пред тобом стоји.

Желим да ти кажем,
како имаш лепе очи,
за мене су лепше,
и од дана и ноћи.

Желим да ти кажем,
све ће друго проћи,
колико те ја волим,
нико неће моћи.

Желим да ти кажем,
сваке тешке ноћи,
за тебе бићу ту,
ја ћу увек доћи.

Желим да ти кажем,
и једну тајну одам,
бришем све остале,
сад сам теби одан.

Србијо моја,
рођена ти,
храбрости пуна,
најјача од свих.

Света земља,
увек била си,
са Душаном царство,
имала си.

Само слога,
србина спасиће,
издајом свако,
главом наплатиће.

Пред зидинама града,
моћног Цариграда,
христови војници,
погинуше тада.

Куле су се рушиле,
а цркве палиле,
мехмедови турци,
и небо тад запалише.

Некад центар света,
и знања пун,
срушен је Цариград,
а рођен Истанбул.

Док се запад канио,
турчин све је спалио,
последњи цар,
главом је то платио.

Остаће упамћено,
у историји славној,
византијско сунце,
што сија увек сјајно.

Ратник небески,
са крилима се рађа,
мачем истине,
од зла ослобађа.

Храброшћу понесен,
са висина неба,
уз војску спаса поносно,
спашава од греха.

Од Бога настали,
и светлости саме,
људи радо воле,
спаситеље славне.

Један ратник највећи,
са мачем и са штитом.
архангел предводник.
храбри Михаило.

Кажеш да волиш,
а само је нападаш,
србин си највећи,
а онда је рањаваш.

Избрисо’ си писмо,
јер запад тако каже,
ћирилица је лоша,
зато што је наше.

И црно и црвено,
то су само боје,
немој да мрзиш,
већ воли српство своје.

Да је јунака,
родила мајка,
у србији то,
постало је бајка.

Када више не можеш,
потрчи још јаче,
дај све од себе,
нека те се плаше.

Никад не одустај,
место није други,
на треће ни не помишљај,
буди само први.

Не бори се за злато,
човек нема цену,
бори се за себе,
и за твоју земљу.

Немој да се залећеш,
ниси ти авион,
хладне главе посаћеш,
највећи шампион.

Путујемо земљама,
планинама и рекама,
истину ми тражимо,
ал’ у ствари старимо.

Дани само пролазе,
а никада не долазе,
са годинама својим,
ја сада одлазим.

Проћи ће годидине дуге,
као и оне тридесет и друге,
у сећању млади смо,
са душом и срцем без туге.

Када куцне час,
у смрт да се крене,
памтите молим вас,
само најбоље од мене.

Иде србин на косово равно,
свој ће живот радо дати тамо,
моја земљо више ниси сама,
браниће те јунак до јунака.

Мајска зора засијаће још више,
србин ће поносно,
на косово да иде.

Сети се србине,Милоша и учи се,
понос,храброст,увек је,
пут до сложне србије.

У христу нам је љубав и снага,
зато јесмо земља православна,
света мајко одлазим да гинем,
сложно српство победи је блише.

Мајска зора засијаће још више,
србин ће поносно,
на косово да иде.

Сети се србине,Милоша и учи се,
понос,храброст,увек је,
пут до сложне србије.