Večna ljubav
Gledam svoju Srbiju na dlanu,
u atar’ma zrelog kukuruza
gledam tebe, zorom radovanu,
nestašna ti i kosa i bluza.
Gledam rodna polja i atare,
al’ najčešće vinogradu hitam
s tobom mila gazim staze stare;
s našom pesmom, uz radosni ritam.
Zoro moja od Boga mi data,
draga ženo, prijatelju, dušo;
svaki dan mi sa tobom od zlata,
sa tobom sam prvo vino kuš’o.
Naše vino piti je milina,
ljubav čista u njega se sliva;
a u njemu svih slasti silina,
sreću našu Posavina sniva.
Čista ljubav i sloga u svemu,
berićetne godine nam daje;
u podrumu, i blagu u njemu,
radost žarka i tamo nam traje.
I u zrelim godinama našim,
svakoj čaši vina snagu daješ;
ja starosti neću da se plašim,
sve će proći, ti mi večno traješ.
Ti mirišeš kao zrelo grožđe,
zaslađuješ bogovetne dane;
dragoceno vino od svih rađe,
s tobom nižem zvezdane đerdane.
I večeras, kad se ljubav slavi,
kao svagda, i sada te pijem;
mila moja, najveća ljubavi,
od tebe i vina uvek se opijem.
Opiješ mi svako jutro rano,
tvoj mi pogled točak sreće vrti;
vino moje, srcem odabrano,
slavim ljubav, volim te do smrti.
© Vesna Milosević Kanjo, Beč
Kategorija: Odrasli pesnici
