Ритам гутљаја
плесачу
зна се ред
кад промућкаш
пљуни
али себи на длан
размрљај капи
заиграј забаци главу
реска ти је земља
под табанима
сунце уједа
ветар лаје
по лицу шиба
гроздове утробе
закуцавају се
у усне
плесачу
не замахуј руком
осетићеш вене
на листовима лозе
пуцају однеће те
талас крви прокључале
док прсти гутају чашу
одбачену од усана
ножица јој цвили ломи се