Добродошли!
Љубодраг Обрадовић
РИТАМ ВИНА
У ритму вина,
смањују се
све чари света
пред мојим очима.
Јасно постаје све!
Да се само богати
возе мерцедесима,
да и будала
неки свој циљ има
и да мали људи
велике речи говоре,
док богати ћуте
по угловима.
ВИНО КАО СУДБИНА
Вино нам је од давнина
Било мелем за невоље
Пред бојеве и ратове
За јунаке и сватове.
Ни сад време друго није,
Вино се за здравље пије
И за Славу и за Светке,
За здрав пород и иметке.
Са вином се ране лече,
Од љубавних тешких јада,
Кад уместо крви тече
Вино наших винограда.
На столу ми флаша вина,
Сапутница из младости,
Што ми душу врелу хлади
Кад останем без радости.
Кад вина буде више,
И од воде и од крви,
Пламте слике из младости,
Враћају ме успомени.
Лете чаше на све стране,
Од вина је све црвено,
А у души љуте ране,
Отворене, разјапљене.
Не жалим винске чаше,
Мојом руком поломљене,
Кад кроз вене вино тече,
Чаше су за једно вече.
Опет сета, опет туга,
Жал за прошлим не нестаје,
Од живота још остаде
Да се с вином не престаје.
Кад душа спас пронађе
У чашама рујног вина,
Ето спаса за све јаде,
Ето вина, ето мене.
Meti Kamberi, Beograd – Zrenjanin
IZABERI ME
Izaberi me,
kao za ples
Izaberi me kao da si dama,
izaberi me kao kartu sa dva lica,
izaberi me kao tango
sa kombinacijom crnačkog plesa.
Kao glavni pravac na stranputici,
kao poslednji primerak bestselera,
Izaberi me jer sam pun
hiperbole i metafora.
Izaberi me kada svi te napuste i odu.
Izaberi mene,
izaberi život.
Настави са читањем “IZABERI ME – Meti Kamberi”
ПИСМО БРАТУ
Теби брацо шаљем ове поздраве
и са вјечном радошћу у срцу
која непрестано тјера тугу
од себе,
сакупљам сјећања и мисли
које су дошетале
у ову ноћ.
Велик је ово град
и свјетла уличних свјетиљки
лелујаво се протежу
облачећи град
у неку свјетлуцаву кошуљу
дајући му нови живот.
Све је тако охоло другачије
овде,
и сва та величина чини да се плашиш
и осјећаш
тако сам
и удаљен
и тако мали.
Настави са читањем “ПИСМО БРАТУ – Alex Saška”
ПИЋЕ БОГОВА
Са падина Фрушке горе,
река грожђа, кад потече,
напитак се рајски цеди,
од свитања до у вече.
О вину се, вековима,
испредају многе приче,
уз њега се људи друже,
и радо се песма кличе.
Да је вино лековито,
никад` није било спорно,
ништа душу не окрепи,
ко то пиће чудотворно.
Виногради благородни,
и њихова поља сува,
напитак нам Божји дају,
док их свети Трифун чува.
Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ
Ако вино пијеш као лијек, сачуваћеш своје достојанство.
Народна пословица
Сремски Карловци, 14. фебруар 2018 лета Господњег
ЗАПИТАНА
Ти си ме вино, чашу за чашом обузимало
па нисам знала да ли меандрирам, левитирам,
неспретно се приземљујем, дижем,
зурим у даљину, као да некога тражим.
Ко би то могао бити? Можда ти, драги?
А зар ниси давно отишао, нетрагом?
Ако ниси, можда смо заједно пили
па је вино твоје команде преотело, као и моје.
Изгледа, зато не можемо да се нађемо.
А кад ти вино, изгубиш своју моћ
да ли ћемо ми тада повратити нашу,
чвршће стежући дарове љубавног заноса?
Бахусе, кажи ми најискреније шта се збило,
зашто си све око мене опио:
и улице, и њене мачке раштркане по
ћошковима
и јавор за чије се стабло држим
забодених ноктију…
А мислила сам да ће обухват драгог
око мог струка бити довољан да ме придржава.
Бахусе, макар ми шапни, где је сада он?
Рубин-мистична романса
Еден мал, старомоден свет,
во едно едноставно време,
низ еден хоризонт, веќе блед,
натежнува во едно ново бреме.
Две птички на гранката стојат,
висината не можам да ја допрам сама,
но твоите раце невидлива мрежа кројат,
опиени од љубовта кон елегантната дама.
Еден стих на ѕидот пукнат, веќе стар,
отпеана серенада под прозорот мој,
бакнеж на образот ко’ најскапоцен дар
и сведок на годините времето што ги брои.
Мистична мелодија. Танго.
Сонце, небо, боја.
Испреплетени две срца.
Сплотени две мисли.
Сродени две битија.
Дали животот е волшебство?
Не е злато, но сјае!
Кап.
Кап.
Кап.
Виното старо со отсјајот плени,
мистичниот рубин слатко мами,
некогаш во сега за миг го смени,
но, дали ние сме повторно сами?
Новите бои на едно минато
во винскиот одраз ги видов.
Ти и јас, само малку треба
за мистично волшебство да се роди.
Виното пак ќе се испие.
Отсјајот пак ќе исчезне,
а, јас само тебе ќе те сакам,
сè дур на небото има ѕвезди!
Рубин-мистична романса
Један мали, старомодан свет,
у једно једноставно време,
преко хоризонта, већ блед,
носи једно ново бреме.
Две птице на грани стоје,
висину не могу да додирнем сама,
али невидљиву мрежу плету руке твоје,
опијене љубављу елегантне даме.
Један стих на зиду напукао, већ стар,
серенада отпевана под прозором мојим,
пољубац у образ као најдрагоценији дар
и сведок година које време броји.
Мистична мелодија. Танго.
Сунце, небо, боје.
Два срца се преплела.
Две мисли су се спојиле.
Сродна створења два.
Да ли је живот чаролија?
Није злато, али сија!
Кап.
Кап.
Кап.
Старо вино својим сјајем плени,
мистични рубин слатко мами,
једном променио у сада за трен,
јесмо ли опет сами?
Нове боје прошлости
у вина гледам:
ти и ја, потребно је само мало
да се мистична чаролија роди.
Вино ће се испити.
одсјај ће нестати,
али ја ћу само тебе волети,
све док на небу има звезде!
Настави са читањем “Рубин-мистична романса – Моника Стојанова”
Марина Т. Стојанова, Скопље, Северна Македонија
ВИНО И ЉУБОВ
Ја кревам чашата за деновите да траат,
од сонцето стоплени,
од дождот искапени,
залеани пенушките крупни под родот тежок,
облеани со сласта на соковите бистри.
Како млада румена невеста во прегратка,
опиена од бескрајна љубов.
Ја кревам оваа чаша
за слогата и мирот да царуваат,
разумот на бистриот ум да владее
во денот, исто како и во ноќта.
Ја кревам оваа чаша за сите нас!
Љубов да имаме, најмногу
кон животот кој го живееме,
за другите, но и себе да се почитуваме.
Како што блиските ги љубиме
да ја чуваме земјата која род дава,
а љубовта во вино да ја преточиме.
Вино за љубов наточете во чашите
да испиеме за сите нас кои сме тука,
да траат сеќавањата за миговите среќни,
за средбите св. Трифунски да бидат вечни!
На здравје!
Божица Везмар, Зубин Поток
ЉУБАВ
Љубав не бира године
Не мери време
Не пита
за разлике
Бојиш се
Волиш је
Носе те ветрови
Пролазе дани
Мислиш
Остајете сами
Дође
Загрли те
Љуби
Воли те
Онда се пробудиш
Очаран
Лепотом и смехом
Ниси погрешио
Срећан си због ње
Она
Воли те
Настави са читањем “ЉУБАВ – Божица Везмар”