ТРЕБА ЗБУНИТИ ЈЕСЕН – Миле Лисица


Миле Лисица, Бања Лука

ТРЕБА ЗБУНИТИ ЈЕСЕН

Спавао бих у твојој души
Ноћас

Треба збунити јесен
Расклопити зглоб по зглоб
Пустити свеж отров да капље из ока
Нека капље танко по крову
Нека гужва под кожом улице

Треба
Треба оздравити нашу бол
Блуз тек опалог лишћа

Бити само јесен

Јесен
Коју је благословило море
Дубоко у нама

Треба
Треба збунити јесен
Расклопити зглоб по зглоб

Уснама

LJUBAV I VINO – Čedislavka Popović

LJUBAV I VINO

Pod svetlima sveće tvoj osmeh sja
crveno vino baš mi noćas prija.

Kapljice vina na usnama stoje
uzbuđeno kuca toplo srce moje.

Dok ljubav pleše u staklenoj čaši
ređaju se vreli poljupci naši.

Ljubav kao vino  u strasti dozreva
dok duša najlepšu pesmu peva.

Novi dan se rađa u sunčanom sjaju
srećna i snena u tvom sam zagrljaju.

U tvom pogledu i mirisu vina
moje telo obuzela je milina.

Ljubav raste ko loza vinova
Svaki tren sa tobom ko’ biser iz snova.
Настави са читањем “LJUBAV I VINO – Čedislavka Popović”

ПИНОТ НОАР – Милица Мирјанић

 

ПИНОТ НОАР

Под свјетлуцавим небом, у загрљају тмине,
љубав и вино плешу свој тајанстевни круг.
Као вино, што капи њежно падају у чашу,
тако и љубав долази, тиха, непримјетно, у дуг.

Вино
                   као
                                  рубин,
струји кроз стакло њежно,
љубав као мелодија, свира у срцу тајно.
У вину проналазимо страст, у љубави свјетлост,
док плешу заједно, стварајући моћну вјечност.

У вечерњем сјају, када тишина прича приче своје,
љубав и вино се сусретну, тајанствени спој у ноћи своје.
Чаша у руци, као калеидоскоп емоције скрива,
испод звјезданог покривача, љубав своје снове покрива.

На уснама укус вина, у очима свјетлост љубави,
додирима њежним, стварамо причу своју праву.
Вино тече попут времена, љубав попут вјечности,
спојене у пјесми, стварајући хармонију необјашњиву.

Вино
као

                рујни
                                      пољубац, 
на уснама оставља траг,
љубав као књига, чије странице никад не блиједе.
Узалудне ријечи, јер ови тренуци су као тихи стих,
гдје вином натопљене усне говоре љубав тишином свог бића…
све у један њих.

Кроз винограде љубави, шетајући заједно,
додири руку као птице нек’ лете слободно.
У чаши вина, сјаји сјај заласка сунца,
љубави и вину, пјесма вјечна, без краја ни почетка.

Нека капљице вина буду пољупци њежни,
а љубав нека буде водич кроз ноћи без краја.
У овом плесу вина и љубави, откривамо чар,
јер у њиховом споју, срце наше проналази мир,
а душа са другом душом загрљај.

У сваком гутљају вина, откривамо тајне срца,
јер ова пјесма о љубави и вину, створена је само за нас двоје,
душе које се истински воле.

Настави са читањем “ПИНОТ НОАР – Милица Мирјанић”

TOPLINA VINA – Biljana Vidović

Biljana Vidović, Pančevo

 

TOPLINA VINA

Sveto drvo od davnina
od tvojih plodova nastaju čarobna vina
za zdravicu svakog slavlja
čoveka koji živi u duhu pravoslavlja.
Sveti Trifun tvoje grane čuva
ledni vetar kada duva.
Nežno sunce tokom leta umoli da sja
tvoj plod da se zdrav razvija,
suze iz oblaka šalje na te
da plodove tvoje zlate.
Grozd raskošni na trpezi careva često gost beše
još češće u obliku isceđene smeše
koja i dušu tiranina zagreje
prinudi ga da se smeje.
Eh, šta mogu za te reći ja
dok u oku mome suza sja!
Tekućino pitka opijaš polako
jednom si me opila tako
ugrejala moje srce ledno
učinila da se osećam manje bedno.
Tekućino Bogu mila
život si mi te noći spasila
crvena kao krv vrela
moju bol si odnela.

Настави са читањем “TOPLINA VINA – Biljana Vidović”

Светога Трифуна трон – Драгутин А. Ђукић


Драгутин А. Ђукић, Чачак

Светога Трифуна трон

Земља Србија –
свето пространство…
Између постова, слава
и пијанстава,
разбашкарила се
као уснуло царство.

Цијело си љето
ваздух удисала
Крушевца, Александровца, Тополе…,
Шумадију у себе примала
и више се пута заљубљивала…

Не жале се пића Рубина,
посебно не вина
укусна, која слави и Овидије.
Са скела скачу жестоки момци, чека их дубина
и спасиоци – амфибије.

Прича си да си, о моје несреће,
лако прихватала цвијеће,
вином наливала
и припита ме дозивала.

О животу, а уз вино,
срицали смо вјешто, фино
и одлазили у кино.
Дуго љето опјевавали римом,
да неби смо били
затечени зимом.

Наши дани удвоје,
којим нас подари Бог,
били су лијепи и моћни.
Сјећам се тренутка сваког,
до најдрагоцјенијег – ноћи.

Моју драгу заведе Плиније,
за навијек. Не, нема шале!
Сад рубиново вино пије
‘сред пјесничке Багдале…
Настави са читањем “Светога Трифуна трон – Драгутин А. Ђукић”

In vino veritas – Verica Radenković


Verica Radenković, Niš

In vino veritas

Nisam vinopija prava
ali kad vino popijem
moje zadremaju muke.
U srcu seme tuge
ne treba sejati
ko zna hoće li nas
već sutra sunce grejati.
Staro vino moga dede
očuvaće mene zdravu.
Malo ljubavi i malo vina
sve do groba mene leče.
Imam samo sebe i vino,
čistog mirisa puna je čaša
pa crvene sveće palim
i iz najslađeg sna te zovem.
Настави са читањем “In vino veritas – Verica Radenković”

LJUBAV – Marko Stošić Stomark


Marko Stošić Stomark, Beograd

LJUBAV

Ima jedan čudnovat cvet,
njega poseduje ceo Svet.
Neobjašnjiv, pun iznenađenja, zahteva potražnju,
održava ljude, ako mu bar malo poklone pažnju.
Ne košta ništa,
a svaki čovek na kugli zemaljskoj
pored njega iznova zablista.
On je nevidiljv, oblika nema,
ali je vlasnik svačijeg uma, svačijeg tela.
Izmami osmeh, donosi radost,
najbolji drugovi su mu i starost i mladost.
Ime mu je poznato, svima znano,
za ljubav vreme nikad nije stalo.
Настави са читањем “LJUBAV – Marko Stošić Stomark”

LJUBAV – Maja Marinković


Maja Marinković, Subotica – Irska

LJUBAV

Koliko vode u mom telu ima,
toliko sam od ljubavi sačinjena,
misterijom njenom obavijena,
pa zauvek ostaje nedokučiva.

Možda samo u tišini snova
postoji način kako da iskažem
da od boje ljubavi mi nema draže,
nit’ zvuka do njenog slasnog zova.

Nalazi se u isto vreme
u visinama, kao i dubinama,
prepliće se sa svačijim sudbinama
čijih težina sobom spira breme.

Mogla bih život ljubavi da posvetim
i kroz ove reči shvatam
da ljubav život je,
svojom mi milošću pomaže da osvestim
da najlepše može da me okrepi
ljubav, kad njene prihvatim darove.

Настави са читањем “LJUBAV – Maja Marinković”

БУРМА – Милосав Ђукић Ђука


БУРМА

Наздрављам ти ноћас планино моја,
теби која грлиш небо,
реке и цветна поља.
Наздрављам Ани Карењиној
и свим јунацима храброга строја.

Јесењин је вином исписао песме,
негујући увек „принцезу поспану“,
величао живот, величао душу
и  дане и ноћи што у песми стану.

Ја уз вино желим да ти се одужим,
уз пољубац нежни руке да ти пружим,
уз музику тиху да нас ветар носи,
љубави, жено са  цветом у коси.

Рађање и умирање све је у тој чаши,
сузе, пољупци и заљубљени погледи наши.
У чаши су песме већ заборављене,
у чаши и данас твоја бурма стоји,
испијам је ноћас, у очи те гледам,
то је бурма твоја, ја је вину не дам.

© Милосав Ђукић Ђука,
Јануар, 2024. Крушевац

Kategorija: Odrasli pesnici

 

ЗАПИТАНА – Радојка Милошевић

Радојка Милошевић, Београд

ЗАПИТАНА

Ти си ме вино, чашу за чашом обузимало
па нисам знала да ли меандрирам, левитирам,
неспретно се приземљујем, дижем,
зурим у даљину, као да некога тражим.
Ко би то могао бити? Можда ти, драги?
А зар ниси давно отишао, нетрагом?

Ако ниси, можда смо заједно пили
па је вино твоје команде преотело, као и моје.
Изгледа, зато не можемо да се нађемо.
А кад ти вино, изгубиш своју моћ
да ли ћемо ми тада повратити нашу,
чвршће стежући дарове љубавног заноса?

Бахусе, кажи ми најискреније шта се збило,
зашто си све око мене опио:
и улице, и њене мачке раштркане по ћошковима
и јавор за чије се стабло држим забодених ноктију…
А мислила сам да ће обухват драгог
око мог струка бити довољан да ме придржава.
Бахусе, макар ми шапни, где је сада он?

Настави са читањем “ЗАПИТАНА – Радојка Милошевић”