Аутор: ZivkoB

Moj dragi i rodni kraju,

u tebi polja, šume i sveće cvetaju,

gde mnoge ptice vesaelo pevaju,

o moj rodni “raju”!

 

U tebi sam se rodio,

i živeo mnoge godine i dane,

u svom dragom rodnom kraju,

jer svako je tada od nas imao i svoje “mane”!

 

Napustio sam lepotu tvoju,

roditelje i najdražu rodbinu svoju,

zbog posla i novca u tuđini,

neka to svako i svi znaju.

 

Kada sam u tuđinu otišao,

zamalo da se nisam razboleo,

bilo mi je najteže u životu,

ali je moj mladi život tako hteo!

Živko Begović

Jedan bokser ne može sam u ringu da boksuje,

a niti jedna država sama sa sobom da ratuje!

 

U jednoj državi može da dođe do međusobnog

građanskog rata, kada ratuje “brat protiv brata”!

Živko Begović

 

 

Školsko zvono zvoni,

svi su đaci na okupu,

svaki đak već zna,

da treba ići u svoju klupu.

 

Napolju prestaje igra,

đaci se pred vratima redaju,

a zatim odlaze u razred,

i svaki na svoje mesto sedaju.

 

I učitelj je već došao,

samo on nije seo,

što znači da je školski

čas već počeo.

 

Posle časa učenja,

ići će na odmor oni,

ali će za odmor opet,

školsko zvono da zvoni.

Živo Begović

 

 

 

 

Pevam pesmu svakog dana,

da ublažim tešku tugu,

a sve su mi pesme tužne,

kažem tako svome drugu.

 

Teško mi je ovde druže,

bez domovine i roda svoga,

dugi su i teški dani,

i ovde imam samo pesmu, “druga” moga.

 

Ne mogu da zaboravim nikako,

moj dragi i rođeni zavičaj,

bez koga ovde teško živim,

dragi moj druže, to dobro znaj!

 

Zato se s pesmom tešim,

i pesmom tugu i bol blažim,

daleko od rodnog kraja,

tugujem i bolujem za svojim najdražim.

Živko Begović

Ista pesma prevedena na nemački jezik glasi:

 

HEIMWEH

 

Ich singe jeden Tag ein Lied,

um das starke Heimweh zu lindern,

ich sag dir mein Freund,

alle meine Lieder sind traurig.

 

Es ist schwer mein Freund,

ohne Heimat und ohne Verwandte,

lange und schwer sind die Tage,

ich habe nur das Lied meines Freundes.

 

Ich kann meine Herkunftr nicht vegessen,

mein lieber Freund vergiss es nicht,

das Leben ohne Heimat ist schwer.

 

Deshalb troeste ich mich mit den Liedern,

lindere damit meinen Schmerz und Traurigkeit,

weit entfernt von meinem  Heimatland.

Prevod izvršio autor,

Živko Begović

 

 

 

 

Nekima nisu važni regruti,

nego novčani “ADUTI”,

a pored njih i NATO,

moj prijatelju Bato!

Živko Begović

Kada potok teče,

on može i da “žubori”,

a kada ptica na grani “cvrkuće”

ona može i da “govori”.

 

Žubor potoka je neka vrsta,

njegovog vodenog “govora”,

a “cvrkut” ptica na grani,

neki znak njihovog odmora.

 

Ako u potoku,

mnogo vode ima,

on počne čujno da “žubori”

u kišnim vremenima.

 

Ako ptice na granama,

stoje, “sede” i “cvrkuću”,

to znači da je vreme lepo,

jer mogu da naprave i “svoju kuću”.

 

Živko Begović

 

vrsta

 

Dijaspora je veoma omiljena i najpopularnija u matici, više nego jedan sportski

reprezentativac, ali samo onda, ako šalje i ulaže u nju svoj zarađeni i

ušteđeni novac!

 

Živko Begović

 

Ako malo radimo, a mnogo trošimo,
najbolje bi nam bilo, da se u EU “učlanimo”!
Ona će nam dati novac da “dobro živimo”,
a Nato će nas braniti da se nikoga ne “bojimo”!

Živko Begović

Naša prošla nekadašnja vremena,
sada su postala samo uspomena.
Njih se sećaju i poznaju stariji,
koji još žive, jer su sada srećniji.

Celokupno ljudsko društvo je razvijenije,
a sveopšta kultura naroda i tehnike modernije.
Svugde se nastoji da se nauka i tehnika unapredi,
jer za čovečiji život najviše vredi.

Da se bolje nego ranije živi i radi,
čemu će najviše doprineti mladi.
Mlada generacija je naša budućnost,
a stariji su postali skoro naša prošlost.

Sve je usmeremo na poboljšanju životnog standarda,
pa se svako boljim nanima nada.
Prošlost će zameniti budućnost,
nauka, tehnika, znanje, rad i mladost.

Najbolje bi bilo da se živi u miru,
i da narodi što manje umiru.
Da medju narodima u svetu bude sloga,
bez mržnje i svađe za svakoga.

Neka se narodi međusobno slažu,
i jedni drugima u dobru i nevolji pomažu.
Kada nastanu problemi i brige,
da im ljudski razum u pomoć stigne.

Sve ovo nije nikakva nova”filozofija”,
a nebi trebalo da bude ni istorija.
Čovečiji život je najdraži na svetu,
gledajući na celu našu planetu.

Ovo treba da bude naša najveća životna nada,
a ko protiv nje radi, neka se dobru ne nada.
Sve one koji se o ovo ogreše,
svako kajanje će biti kasno što pogreše.

Mir, ljudski razum, sloga i rad,
najveće su čovečije vrline sad.
Nesloga, nepravda i rat ne donose sreću,
nego celome čovečanstvu,veliku “nesreću”.

Svi se trebamo “boriti” za budućnost bolju,
koje čoveku stvaraju životnu volju.
Pravilan životni put je dobrota i poštenje,
a ne medjusobna mržnja, rat i uništenje!

Živko Begović

Niko se nemože suprotsaviti najvećim političko-ratnim moćnicima sveta na

njihov najstrožiji bombarderski BES,

a to može sasvim sigurno da učini samo ZEMLJOTRES!

Živko Begović