ПОД СУНЦЕМ НЕ ЗЕБИ – Михајло Голубовић

Узгајам те нежни цвете Једном ћу те неком дати Неком ког ћу моћи Ја најдражим звати Нећеш бити сенка Обећане речи Већ изданак Што ће на дну срца лећи Из руке у руку једном ћеш ми прећи Симболом ћеш бити Узаврелој срећи Неко ће се вредан наћи Да рука те моја пружи Животу сам дане … Настави са читањем “ПОД СУНЦЕМ НЕ ЗЕБИ – Михајло Голубовић”

Узгајам те нежни цвете
Једном ћу те неком дати
Неком ког ћу моћи
Ја најдражим звати
Нећеш бити сенка
Обећане речи
Већ изданак
Што ће на дну срца лећи

Из руке у руку
једном ћеш ми прећи
Симболом ћеш бити
Узаврелој срећи
Неко ће се вредан наћи
Да рука те моја пружи
Животу сам дане даровао
Теби процветалој ружи

Сакривено благо
Ископаћу теби
За тебе га крио
Под сунцем не зеби
Оној што уморном срцу
Увек јад и тугу нуди
Трње ћу јој само дати
Кад уберем цвет тај луди

КОСОВУ МОМЕ – Михајло Голубовић

КОСОВУ МОМЕ Речи редова ових Мојих сета збирко тужна Моје име и мом слочна Скотовима сад су кужна Пламеном их да их спале Да престану да постоје Православља крст да гасне Да се слутње нове роје Нек се пале Нека сваки спомен сруше Али стамен Моје душе Јездиће кроз бразде Мог драгог Косова Док ми … Настави са читањем “КОСОВУ МОМЕ – Михајло Голубовић”

КОСОВУ МОМЕ

Речи редова ових
Мојих сета збирко тужна
Моје име и мом слочна
Скотовима сад су кужна
Пламеном их да их спале
Да престану да постоје
Православља крст да гасне
Да се слутње нове роје

Нек се пале
Нека сваки спомен сруше
Али стамен
Моје душе
Јездиће кроз бразде
Мог драгог Косова
Док ми зрно не издробе
У темељу мога рова

Ратник свих своји идеја
Косову сам ткао
Божице
Живот бих за тебе дао
Ти си мој тренутак
У коме бих жедан био
Титраш ко пламен у мени
Дуго нисам мирно у теби ја снио

Поглед ја очију мојих
Уткао сам ја у твоје нити
Нек се але отимају
Или ти ћеш моје бити
Моје вино
Шира мога вина
И наслеђе
Моја два сина

Михајло Голубовић