Аутор: NenaM

FATAMORGANA – Nena Miljanović

Pod kržljavom palmom nade U Sahari duše Žedna ljubavi ili bar njene iluzije Umotana u burnus samoće Čekah te Obećanog… Obećan si mi u poetskim snovima (Bogovi snova drže reč) Ispunićeš mi se Ispunjavaš se I dolaziš Ti ili pesme o tebi Ne znam  i ne pitam se Govorim “Znam da si Ti i da … Настави са читањем “FATAMORGANA – Nena Miljanović”

Pod kržljavom palmom nade
U Sahari duše
Žedna ljubavi ili bar njene iluzije
Umotana u burnus samoće
Čekah te
Obećanog…

Obećan si mi u poetskim snovima
(Bogovi snova drže reč)
Ispunićeš mi se
Ispunjavaš se
I dolaziš
Ti ili pesme o tebi
Ne znam  i ne pitam se
Govorim
“Znam da si Ti
i da se zoveš Čekani
Ime ti je u svako zrno peska upisano
Pomisli koliko peska čini moju pustinju”

Govoriš
“Sam sam koliko i ti
I moja pustinja je strašna
U njoj se čak ni ne sanja slobodno
A sanjao sam te krišom
Godinama
U snovima ti je ime Moja Skrivena
Hajde
Ne oklevajmo
Poverujmo”

Poverovala sam
Nastali smo ( da li smo?)
Nestali ( da li smo?)
Oaza smo u pesku poezije
Ili njena zelena iluzija
Svejedno
Pesnikinja sam
I verujem u ljubav
I kad je samo fatamorgana
Od slova na papiru…

 

PUT KOJIM SE REĐE IDE -stop nasilja nad ženama

  Ne podsećam na svoju nevinost I ne tražim ni od koga samilost: Tražim u sebi tragove samopoštovanja Na stranputicama pogrešnih ljubavi U pelcerima straha pred gubitkom Nepovratno gubeći sebe pitam se : Čega se to plašim I koga krivim za trpljenje Koga i zašto molim za strpljenje Ja Trpeljiva do granice izdržljivosti Hrabra pred … Настави са читањем “PUT KOJIM SE REĐE IDE -stop nasilja nad ženama”

 

Ne podsećam na svoju nevinost
I ne tražim ni od koga samilost:
Tražim u sebi tragove samopoštovanja
Na stranputicama pogrešnih ljubavi
U pelcerima straha pred gubitkom
Nepovratno gubeći sebe pitam se :
Čega se to plašim
I koga krivim za trpljenje
Koga i zašto molim za strpljenje
Ja
Trpeljiva do granice izdržljivosti
Hrabra pred smrću kad rađam život
Imam li pravo da prozivam za nasilje
Nasilna prema sebi jer trpim

Smem li
Da pozivam druge na dostojanstvo prema meni
Nedostojno pognuta pod pesnicom
Zgužvanog srca
Kao ponjava pod nečijim nogama
Porobljena svojom slabošću da odem
I da odreknem bezuslovnu poslušnost ocu
I pravo sinu na zloupotrebu ljubavi
I mome muškarcu vlast nad telom i dušom
I materi pravo na savet
TRPI!ŽENA SI !
Jesam
Ali sam i ČOVEK

Ne dam
Ne drugima
Sebi ne dam na sebe
Dostojno
Dostojna imena Žena
Sama se branim
Svešću o neljubavima i svojim slabostima
Koračam putem kojim se ređe ide:
Samopoštovanjem do poštovanja
I ljubavi
Ljubavi …

copyrgiht © Nena Miljanović

 

APSOLUT O …RATU (poezija u prozi APSOLUT I JA…)

  Moliš mi se i prozivaš me za nečinjenje nesrećni čoveče, pitaš kakva je to moja pravda ! Pitaš, zašto dopuštam ratove kao da ih ja počinjem a ne ti. Govorim tebi pojedincu i uzmimo to kao da govorim svim narodima, bez razlike . Neću da ti se pravdam, nećeš razumeti, jer tvoja pravda je … Настави са читањем “APSOLUT O …RATU (poezija u prozi APSOLUT I JA…)”

 

Moliš mi se i prozivaš me za nečinjenje nesrećni čoveče, pitaš kakva je to moja pravda !
Pitaš, zašto dopuštam ratove kao da ih ja počinjem a ne ti. Govorim tebi pojedincu i uzmimo to kao da govorim svim narodima, bez razlike .
Neću da ti se pravdam, nećeš razumeti, jer tvoja pravda je jednostrana i odnosi se na tebe i tvoje , moja na ukupni život svih koje sam stvorio.
Čujem ja i tvoje i tvoga “inovernog” protivnika molitve kad se zakrvite i molite za pobedu i voleo bih da sam tada gluv jer mi upravio time potvrđujete koliko ste daleko od mene.
Jesi li ikada pomislio da je tvoja pobeda poraz tvoga protivnika ,ne ulazim u ljudske razloge ko je nevin a ko ne .
Za mene, Sejača i Stvaraoca Života, u ratovima nema nevinih jer je rat sam po sebi žetva smrti.                                       Mogu li se odazvati tvojim molitvama da nekog ubijem da bi ti živeo?
Hajde razmisli, ako bih “zlo”( ti to tako zoveš) i silu zaustavio mojom silom koja je najveća, zar i sam ne bih bio zlo i sila?
I ne govori mi o „zlu“ jer ne postoji!
Postoji samo odsustvo dobra i ljubavi u ljudima i ja koji sam Ljubav tu neću da presuđujem, jer oružje u ruci ma čim ga ko pravdao je neljubav uperena protiv mene.
Svaki pucanj u život je pucanj u mene, ne zaboravi da sam ja stvorio sve i da su mi podjednako važni svi !
Ako misliš da se obazirem ko me kojim imenom zove i kojim znacima i molitvama mi se obraća, i da mi trebaju branioci mene od onih koji nisu kao ti , ti onda misliš o meni lošije nego ja o tebi!
Deliš li ti svoju decu na dobru i lošu?
Možeš li da ubiješ jedno da bi drugo živelo bolje i lepše?
I ne prozivaj mene za nedužne žrtve u ratu, to nije moja volja nego tvoj način ,i tvoja , ne moja odgovornost !
Zašto me sad gledaš tako preneraženo i trudiš se da sakriješ mržnju prema meni jer se bojiš moje osvetoljubivosti ako kažeš da ti se ne sviđa ovo što govorim?
Nemaš razloga za strah, ja nisam ti , da volim samo one koji mi odobravaju čak i ono sa čime se ne slažu!
Slobodno misli da nisam dobar , ja Apsolut ti to i potvrđujem kroz pero Jasnovide Pesnikinje i govorim ti: ne računaj na moju dobrotu , jer da imam dobru stranu , to bi podrazumevalo da imam i lošu, a nemam, nemam je , samo sam Život i Ljubav.
Razumeš li sada zašto si ti smrtan a ja ne? Misliš da ti je konačnost od mene?
Ne!
Sam si svoja smrt jer ne vrednuješ Život koji je Ljubav bez kraja , ti vrednuješ samo svoje trajanje a svako trajanje je omeđeno početkom i krajem…
Ne krivi me i ne duži, dužniče i moj i svoj , čoveče, nesrećna Ljubavi moja.

 

Copyrgiht © Nena Miljanović

GOVOR ORUŽJA

  Oko na nišanu Prst na obaraču Po zakonu jačega da osvoji I nagonu slabijeg da odbrani U sukobu sile i straha Uz buku bubnjeva daleko od razuma Preko krvi stratišta I pepela zgarišta Koracima od sedam milja Maršira čovečanstvo unazad U praistoriju i vreme čopore i zverstava Jer Kad progovori oružje u rukama Zaćuti … Настави са читањем “GOVOR ORUŽJA”

 

Oko na nišanu
Prst na obaraču
Po zakonu jačega da osvoji
I nagonu slabijeg da odbrani
U sukobu sile i straha
Uz buku bubnjeva daleko od razuma
Preko krvi stratišta
I pepela zgarišta
Koracima od sedam milja
Maršira čovečanstvo unazad
U praistoriju i vreme čopore i zverstava
Jer
Kad progovori oružje u rukama
Zaćuti poražen Bog
Zbog nadmoći uma koju je uzalud dao
I sumnje u sebe
Jer stvarao je jednakog sebi
Stvaraoca svetova
Sa božanskim darom ljubavi
Zbog greške u svome delu
Gluv je
I za blagosiljanja pobednika
I za proklinjanja gubitnika
I nije ni na čijoj strani
U ratovima
Gde prvo pogine ljubav
Pa Čovek u čoveku
I Bog u ljudskosti…

 

copyrgiht © Nena Miljanović

PRESTUPNA PESMA – Nena Miljanović

PRESTUPNA PESMA   Kratka je  moja pesma danas Jasna Kao misao  mudraca pustinjaka Što ne pita A šta bi bilo da je bilo I deset zrna peska što mu pod deset nokata stanu Uzima za  meru o imati i nemati I ostaviti i poneti kad se sa zemlje pod zemlju pođe   Tad Kad se … Настави са читањем “PRESTUPNA PESMA – Nena Miljanović”

PRESTUPNA PESMA

 

Kratka je  moja pesma danas

Jasna

Kao misao  mudraca pustinjaka

Što ne pita

A šta bi bilo da je bilo

I deset zrna peska što mu pod deset nokata stanu

Uzima za  meru o imati i nemati

I ostaviti i poneti kad se sa zemlje pod zemlju pođe

 

Tad

Kad se senka moja od tla odlepi

i duša prhne i pisne kao ptica

Bez žaljenja

Ostaviću i zaboraviti stotine pesama o tebi

Dugih kao prestupne godine…

…i poneti ovu današnju

Najkraću

Pisanu perom ptice bez glasa

Da si ljubav

I kad te ima i kad te nema

I da si bol pustinjaka bez mudrosti u prsima

Zbog svega što je moglo biti

A nije

(C) Nena Miljanović

 

POEZIJA PROZE

4. новембар 2012. у 17:48 Znam šta jeste pesma i velika ljubav u njoj I posramljena sam Jer Mislila sam da umem da pevam I da umem da te volim Da je zaista tako Napisala bih uzvišeni sonet o tebi U kom bi vitez moj bio Ukrasila bih te Girlandama najlepših prideva i odlikovala Crnom … Настави са читањем “POEZIJA PROZE”

4. новембар 2012. у 17:48

Znam šta jeste pesma i velika ljubav u njoj
I posramljena sam
Jer
Mislila sam da umem da pevam
I da umem da te volim
Da je zaista tako
Napisala bih uzvišeni sonet o tebi
U kom bi vitez moj bio
Ukrasila bih te
Girlandama najlepših prideva i odlikovala
Crnom ružom i ružičastom podvezicom
Poetska vojvotkinja bih bila
Da umem bolje (da pevam i volim)
Videla bih te boljeg
I lepšeg
I hrabrijeg
Ovo prozaično
Sigurno nije pesma (verovatno ni ljubav)
Pralji ne priliči
Što ni nadimak od milja za tebe nemam
Jednostavna kao zemlja ili so
Samo ti ime kršteno izgovaram
I puna mi ga pluća i usta kad te zovem
Kako Boga dozivam i prozivam
Kad mu se molim
Ili kad ga psujem
I kad mi se odazoveš običnim glasom
A čujem te kao sva zvona sveta
I sve molitve
Ni tada ne znam da li je to ljubav
Ili zaboravljena pobožnost kojoj se vraćam
To
Što sama postajem pesma bez reči tada
I nemam potrebu da stihove pišem
Ne znam šta je
Kad samo drhtim kao da ću umreti
Samo drhtim
A ne znam zbog čega
copyrgiht @ Nena Miljanović

STALAKTIT (EROTIKON)

hladan i nag pipao je inje pod pupkom žudno iz noći u noć pod perinom vraćene prošlosti skvrčen u fetus ogrtao je oko sebe polusan kao svilenu kožu žene koja ga je volela na postelji od kostreti kajanja čekao je nulti tren između dva vremena da oživi uglavljen u san između njenih carskih butina od … Настави са читањем “STALAKTIT (EROTIKON)”

hladan i nag

pipao je inje pod pupkom

žudno

iz noći u noć

pod perinom vraćene prošlosti

skvrčen u fetus

ogrtao je oko sebe polusan

kao svilenu kožu žene koja ga je volela

na postelji od kostreti kajanja

čekao je nulti tren između dva vremena da oživi

uglavljen u san

između njenih carskih butina

od (ne)oprostivog pamćenja

prosjački skrušen

kamčio je  sopstvene krvi zrnca

još jednom da se prospe toplinom

po zimi  što mu okiva prepone

bez daha

zadavljen grudvama njenih nadošlih grudi u grlu

zaglušen

glasom kojim ga je uzalud zvala

kad se oglušio o ljubav zaveden novom strašću

bubnjevima srca razbuđen

dok se slast sna topila u gorčinu jave

dlanovima je topio inje u bolne kapatke

i kapao poslednju so sebe

iz stalaktita bez snage

za pećinu stvarnosti

bez eha

copyrgiht © Nena Miljanović

U GODINI NI DAN

Poželim umorna Da mi se da od života godina Ili bar u  godini dan samo za mene Zaželim i zažalim Jer sve bi moje  nestalo U toj godini ili danu Ne bih bila ničija mati Ni ljubav Ni željena žena Niti se čemu  radovati Niti zbog čega zaplakati     I šta bih sa danom … Настави са читањем “U GODINI NI DAN”

Poželim umorna

Da mi se da od života godina

Ili bar u  godini dan samo za mene

Zaželim i zažalim

Jer sve bi moje  nestalo

U toj godini ili danu

Ne bih bila ničija mati

Ni ljubav

Ni željena žena

Niti se čemu  radovati

Niti zbog čega zaplakati

 

 

I šta bih sa danom i životom

Jalovim i praznim

Porazile  bi me moje odmorne i uzaludne  ruke

Zar nikom ne treba ni jedna njihova milost

Ni prsti u kosi deteta

Ni dlan na prsima i trbuhu dragoga

Kud bih sa njima

I sa sobom ostavljenoj sebi

 

 

I da mi se umornoj da u godini dan

I u danu sat da budem samo svoja

Odbila bih

I da mi se da da biram ponovo da se rodim

Ponovo  bih birala isto

Opet bih bila žena

Voljena od deteta

Željena od muškarca

i umorna od sebe

 

copyright © Nena Miljanović

JAMAJKA

Reći ću mu ako me pita (i ako me ne pita ) Da si mi sad samo prijatelj Tvrdim  glasom Reći ću da te se retko setim I da sam čula da živiš na Jamajci (što na aravak jeziku znači zemlja proleća i mekih  vetrova) I da si oženjen mulatkinjom   Verovaće mi Jer ljubiću … Настави са читањем “JAMAJKA”

Reći ću mu ako me pita

(i ako me ne pita )

Da si mi sad samo prijatelj

Tvrdim  glasom

Reći ću da te se retko setim

I da sam čula da živiš na Jamajci

(što na aravak jeziku znači

zemlja proleća i mekih  vetrova)

I da si oženjen mulatkinjom

 

Verovaće mi

Jer ljubiću ga strasnije  nego inače

Žestinom očajnice

(dok govorim o tebi

i tonem u pakao sa njim )

Poverovaću i sama

Bar u trenucima sirove  strasti

Kad telo  izda  dušu

Bar na par sekundi neću te se sećati

Zaboraviću

Da mi je mrtva duša Jamajka u kojoj živiš

I da sam urođenica

Koja na jeziku poezije laže (sebe)

Da si mi sad samo prijatelj

 

copyright © Nena Miljanović

VELIKA GRAMATA ZA MALE

  Tražim od života gramatu Za ptice pevačice koje nikad ne polete, A pevaju suncu najlepše ode I nikad krilom, Ne okrznu nedostižno nebo, Suviše sitne da prate razmetljive kondore Što kreštavim kljunom srču zlatnu kišu. Za male što se nikad ne vinu, Tražim veliko priznanje, I počasno mesto pod suncem, Iz zlatnih visina da … Настави са читањем “VELIKA GRAMATA ZA MALE”

 

Tražim od života gramatu

Za ptice pevačice koje nikad ne polete,

A pevaju suncu najlepše ode

I nikad krilom,

Ne okrznu nedostižno nebo,

Suviše sitne da prate razmetljive kondore

Što kreštavim kljunom srču zlatnu kišu.

Za male što se nikad ne vinu,

Tražim veliko priznanje,

I počasno mesto pod suncem,

Iz zlatnih visina da im odjekne cvrkut

I nadjača glas jačega.

 

Tražim od poezije

Promociju za pesnike bez knjiga:

Svečanost tišine za gluve za aplauze

I slepe za pisana priznanja da su pesnici,

Za one najtiše što se ne razmeću papirnom slavom

I ne žive

Ako ne pišu bar prstom po prašini koja će ih pomesti.

Za tvoje najbolje

Pozovi poezijo publiku:

Duhove nepriznatih poeta iz prošlosti-

Nepoznate francuske trubadure

Što su inspirisali  poznatog Prevera,

I dronjave španske ulične svirače

Bezimene Cigane

Što su stvorili ime Lorki

Svi neka dođu

Sa po dve gramate za anonimne:

Sa vinutom sitnom  pticom pod jezikom

I perom palog kondora pod petom.

 

copyright © Nena Miljanović