Аутор: NenaM

OGORČENO O ODAMA

  Ne umem pesmu o jeseni (A da nije i o ljubavi) Da  je sasvim moja I da je bogata i radosna Kao rog izobilja ili ispunjeno srce   Nehotice Provuče mi se između redova elegični Prever I sipa uvelo lišće po stihovima Otkinuto lišće Žuto Kao Lorkina nespokojna septembarska luna Suvo Kao suv Šantićev … Настави са читањем “OGORČENO O ODAMA”

 

Ne umem pesmu o jeseni

(A da nije i o ljubavi)

Da  je sasvim moja

I da je bogata i radosna

Kao rog izobilja ili ispunjeno srce

 

Nehotice

Provuče mi se između redova elegični Prever

I sipa uvelo lišće po stihovima

Otkinuto lišće

Žuto

Kao Lorkina nespokojna septembarska luna

Suvo

Kao suv Šantićev muški plač bez suza

Kao gorčina svih od poezije prevarenih pesnika

Da su voljeni koliko su voleli

 

Pokušavam

Ali sve reči

Potrošili su pesnici pre mene

Ja nemam ni jednu novu

Za raskošnu odu oktobru

Hvalisavu kao Miholjskog sunca sjaj

O rodu i darovima smirene jeseni

 

Taj rod

Ne zasejasmo zajedno ti i ja

I sad sam ogorčena

I kao Drainac psujem sve poetske prevare

I jeseni zlatne lažni sjaj

I poeziju kojom sam lagala da sam ti ljubav

I koja me lagala da sam pesnikinja

I sebe što potkradam pesnike

I tebe

Jedinog koji me nisi lagao  da voliš

Kad si me prestao voleti

copyright © Nena Miljanović

KAD ŠLJIVE ZAMODRE ( BALKANIKE)

Evo da ti otpišem brate moj: Fala je Bogu dobro je Znam i za gore, I fala tebi  što  me se setiš i pišeš- Sam sam na se’  ovde zaboravio! Dođe mi da se i ja dignem za tobom, Ni prvi ni poslednji trbuvom za kruvom Dogorelo brate do nokata Pašče me nema za šta … Настави са читањем “KAD ŠLJIVE ZAMODRE ( BALKANIKE)”

Evo da ti otpišem brate moj:

Fala je Bogu dobro je

Znam i za gore,

I fala tebi  što  me se setiš i pišeš-

Sam sam na se’  ovde zaboravio!

Dođe mi da se i ja dignem za tobom,

Ni prvi ni poslednji trbuvom za kruvom

Dogorelo brate do nokata

Pašče me nema za šta ujesti

 

Bar da sam neradnik,

Osvanem i omrknem  na njivi

Mater joj i zemlji,

Zakovale mi se noge za nju

More,

Samo kad rešim,

Otrešću blato sa opanaka i eto me

Pucaju trpila

Pucaju žuljevi a ništa…

 

Čuješ li,

Nemoj da žališ ni za čim:

K’o da je nešto ono žito o žetvi!

Jes’ da je ko more kad ‘nako najedra

Na lebac  taze miriše,

Al’ devet je znojeva   u devet kora…

A nije  nešto ni livada  i kosidba:

Znaš ono, kad se porani pre zore

Za mesečine i rose,

Samo ‘tice i ti budni

I Mrkov pase poviše potoka…

Ma nije to nešto  da se  ne da zaboraviti!

Pregoreću i ja k’o i ti sve i otići

Ničeg mi nije žao k’o mene.

 

Doš’o bi i sad tamo ‘de si ti,

Sve bi’ ostavio,

Samo me šljive još drže ovde:

Baš  ovi’ dana cvetaju u bašči

Bele se ko kokice

Čekam,

Da zamodre s jeseni,

Da  sve na kominu i mučenicu zamiriše

Pa da uz kazan uveče zapevam

I pijan za tobom zaplačem,

Samo to da pregrmim i dolazim.

 

Čekaj me,

A ako ne dođem

Nije zamerka na tebe što si otiš’o,

Samo je zbog pesme i plača uz lampek u noć:

Poslednji sam  ost’o uz njive i šljive,

Ako ostavim

Nema ko ostati

Ni za mnom zaplakati uz kazan

Ko ja za tobom i za sobom

Brate moj !

copyrgiht  © Nena Miljanović

IMATI, NEMATI, UMETI … (mojoj majci)

Moja mati odavno Ne može više da mi dođe Umorila se sirota moja Od teškog  puta koji je prešla Možda i zaboravila kako se korača Mnogi su septembri prošli Odkad je prekoračila granicu samozaborava I odlučila da se odmori od sebe Možda i od mene   ( radujem se ako je tako radujem se mama … Настави са читањем “IMATI, NEMATI, UMETI … (mojoj majci)”

Moja mati odavno

Ne može više da mi dođe

Umorila se sirota moja

Od teškog  puta koji je prešla

Možda i zaboravila kako se korača

Mnogi su septembri prošli

Odkad je prekoračila granicu samozaborava

I odlučila da se odmori od sebe

Možda i od mene

 

( radujem se ako je tako

radujem se mama ako te ne bolim više)

Rođena

Raduj se i ti

Što me deveti septembar više ne boli

I što sam zaboravila

Tvoj poslednji umorni korak

I poslednju reč i dah

 

Majčice

Ja pamtim mnogo više:

Sebe sa tobom

Od mog prvog nesigurnog  koraka

I prve nerazgovetne reči

Ne zaboravljam

Ljubav koja mi je udahnula  život

I naučila me da hodam

Govorim

I živim…

…I da volim

I kad onaj kog volim ode od mene:

Ne odlazi (ljubav) iz mene

i ne  sećam se

Tuge što nekoga nema

Već sreće što sam ga  imala

Imam.

Umem.

copyright © Nena Miljanović

BESCENJE

Mogla bih opet o ljubavi   noćas Nizak je mesec Mogla bih se propeti na vršak srca I dohvatiti u šake ogromni kotur Svetao kao nov srebrnjak Mnogo puta sam Njime kupovala  poeme plaćene bolom Da te iskupim Kad si me prodavao u ljubavničko bescenje   Mogla bih se popeti Bar na visok prag bola … Настави са читањем “BESCENJE”

Mogla bih opet o ljubavi   noćas

Nizak je mesec

Mogla bih se propeti na vršak srca

I dohvatiti u šake ogromni kotur

Svetao kao nov srebrnjak

Mnogo puta sam

Njime kupovala  poeme plaćene bolom

Da te iskupim

Kad si me prodavao u ljubavničko bescenje

 

Mogla bih se popeti

Bar na visok prag bola

I u prste pohvatati mesečeve  pređe poetsku nit

Pokidanu

Možda bih uspela nastaviti

I ispresti perom pesmu o tebi iz juče

Za svrhu svih sutra

U kojim te nemam

Nemam te više

I nemaš me

 

Kasno je

Prošao je trenutak inspiracije

Već je previsoko mesec

Sitan i dalek

Samo je bledunjava mrlja na pragu poezije

(Koja me prebolela i odrekla me se)

Jer prebolela sam te

I prodala dušu demonu nepisanja

U bescenje

Za puko trajanje i polovičan zaborav

U kome se ne sećam

Ne (o)sećam

NIŠTA

 

copyright © Nena Miljanović

PSALM ZA DVA PLAČA

Plači dragi Molim te plači i ne misli da nije muški I da ćeš pasti u mojim očima Izjecaj nas bar u sebi Sve dok ne kloneš iznuren i smiren Da bih mogla odahnuti  od ovog straha za tebe Jer Samo nakupljeno a neisplakano je ubitačno Te strašne suze  kondenzovaneu led Hladan i razoran  u … Настави са читањем “PSALM ZA DVA PLAČA”

Plači dragi

Molim te plači i ne misli da nije muški

I da ćeš pasti u mojim očima

Izjecaj nas bar u sebi

Sve dok ne kloneš iznuren i smiren

Da bih mogla odahnuti  od ovog straha za tebe

Jer

Samo nakupljeno a neisplakano je ubitačno

Te strašne suze  kondenzovaneu led

Hladan i razoran  u tesnim prsima

 

Šta ako ti pod pritiskom popusti  sleđeno srce

I naprsne  i boli  kao moje

Sad kad vidimo a ne priznajemo da je kraj

I ljubimo se samo  zbog  sećanja na naš početak

Biću kriva što ne mogu da ostanem

I ti ćeš mi ostati  dužan tu  veliku mušku suzu

Što bi me ispratila i uverila da si sad jak

Jer  si me isplakao i isprao iz sebe  bol

Koji ljubav ostavlja na odlasku

 

Otiđimo sad kad je otišla

I ne krivimo jedno drugo:

Niti si ti ostavio mene

Niti ostavljam tebe ja

Ljubav je ostavila Nas…

 

I plači sad molim te dušo

Da i ja  mogu zaleđena zaplakati

Plačimo

Kao što Ljubav plače za  nama

 

Copyright © Nena Miljanović

 

POD SJAJEM LAŽNIH ZVEZDA

  Lepršave kao život I hladne kao smrt Provejavaju prve zvezdaste pahuljice Bezopasno retke i sitne Padaju po otvorenim oktobarskim ružama I ljubi ih golo srce cveta Nemoćno da se zatvori Svesno Da ljubi prethodnicu snegova I svoje umiranje Suviše sitno za priznavanje I za razlog za okončavanje Poneko prećutkivanje I traženje velikih izgovora Za … Настави са читањем “POD SJAJEM LAŽNIH ZVEZDA”

 

Lepršave kao život
I hladne kao smrt
Provejavaju prve zvezdaste pahuljice
Bezopasno retke i sitne
Padaju po otvorenim oktobarskim ružama
I ljubi ih golo srce cveta
Nemoćno da se zatvori
Svesno
Da ljubi prethodnicu snegova
I svoje umiranje

Suviše sitno za priznavanje
I za razlog za okončavanje
Poneko prećutkivanje
I traženje velikih izgovora
Za nenalaženje malih prilika
Provejava po priči o jesenjih dvoje
Nemoćnih da je okončaju
Svesnih
Da je sve još samo igra velikim rečima
Što padaju kao lažne zvezde
Po ljubavi koja se hladi
I nestaje
U sitnicima

copyright © Nena Miljanović

ROMANCE ANONIMO – Nena Miljanović

U ludo aprilsko veče, poveo si me do reke, (bez mosta između dva života) i proklinjao kamenje spoticanja (bio si oženjen), kleo si život i kleo se da sam ti ljubav “dok nas smrt ne rastavi”.   Dva lažna svedoka, pun mesec i moja prazna poezija, overili su mi tvoju vrelu zakletvu…   U mudru … Настави са читањем “ROMANCE ANONIMO – Nena Miljanović”

U ludo aprilsko veče,

poveo si me do reke,

(bez mosta između dva života)

i proklinjao kamenje spoticanja

(bio si oženjen),

kleo si život

i kleo se da sam ti ljubav

“dok nas smrt ne rastavi”.

 

Dva lažna svedoka,

pun mesec i moja prazna poezija,

overili su mi tvoju vrelu zakletvu…

 

U mudru jesenju  zoru

oštro je mirasalo na protekle vode,

na tvoje hlađenje  i  moju smrt:

mesec i moja duša

sahranili su jedno drugo

između korica ispunjene knjige pesama o ljubavi

koju sam zatvorila u sebi

posle tebe.

POLA OD POLA ( poezija u prozi

  Vodjena srcem slepčovodjom, Žena Bez Mere , pesmama putuje i putuje u traganju za svojim Otišlim i njegovim Obećanjima. Iz poeme u poemu , tragom njegovih izgovorenih reči, neumorno korača unazad kroz Vreme Ljubavi u potrazi za njim , izbeglim iz njihovog sna u nadi da zvekirom srca pokuca na vrata njegove zatvorene duše, … Настави са читањем “POLA OD POLA ( poezija u prozi”

 

Vodjena srcem slepčovodjom, Žena Bez Mere , pesmama putuje i putuje u traganju za svojim Otišlim i njegovim Obećanjima.
Iz poeme u poemu ,
tragom njegovih izgovorenih reči,
neumorno korača unazad kroz Vreme Ljubavi u potrazi za njim , izbeglim iz njihovog sna
u nadi
da zvekirom srca pokuca na vrata njegove zatvorene duše, u gradu u kom žive begunci iz sopstvenog života
i da na prag bola
položi svitak podsećajućih stihova, zadenut između negdašnjih zajedničkih aritmija…
Avaj,
Otvori joj Neznanac,
jer u senci prostora koji beše Pesnikinjin “Zabranjeni grad” ,kao sudbina stajaše skrivana Supruga – prozaična posednica svih njenih poetskih nedostižnosti…
Kao klatno netačnog sata
Zanjiha se progledalo pesničko srce i iskuca poslednji sekund sna o Lubavi
i otkuca
poslednje slovo u Poeziji .

&

Čovek stajaše nogu zakovanih za Naviku
zagledan u sebe i Stazu Izgubljenih Iluzija kojom je odlazila
olovno težak
kao jad ptice za krilom otpalim u kavezu
pod nebom
izgubljenim za letove

&

I nisu plakali ni ona ni on…
Plakale je Ljubav za oboje nad epitafom Poeziji
u pesmi pod naslovom
TAĆKA NA POLA OD POLA …

 

copyright © Nena Miljanović

BAZILIKA (ZOVEM SE ZOE)

Ne zameri Zoe ali napuštam te Dosadila si mi sa tim pesmama  o bolu i njemu Progoniš I ko lažni misionar neznabožcima Ponavljaš praznu molitvu u koju  ni sama ne veruješ: Da ne mogu i ne smem dotaći telom Ono što mi se nije dotaklo duše Ti mala pogana dušo u meni Proglašavaš me kurvom … Настави са читањем “BAZILIKA (ZOVEM SE ZOE)”

Ne zameri Zoe ali napuštam te

Dosadila si mi sa tim pesmama  o bolu i njemu

Progoniš

I ko lažni misionar neznabožcima

Ponavljaš praznu molitvu u koju  ni sama ne veruješ:

Da ne mogu i ne smem dotaći telom

Ono što mi se nije dotaklo duše

Ti mala pogana dušo u meni

Proglašavaš me kurvom

I na misao  samo o  nekom ko nije on

A sama se kurvaš sama sa sobom  i poezijom

I lažeš da si voljena i voliš:

Ne može se voleti svoj bol

Ostavljam te Zoe

Ja nisam vernik religije o odricanjima i žrtvama

Moje telo je bazilika bez krsta

(na koji se ti bučno razapinješ

ne bi li postala Bog u poeziji)

Pagansko svetilište strasti

Sa dva zvona  i škropionicom

 

Pusti me

Da pravim imenom imenujem  onog

Kog ti  pokrštavaš u ljubav

A samo je iluzija o Bogu

Do kog nisi doprla pesmama

(nije te voleo)

Misionarko

Ostavljam te

Moji bogovi hodaju zemljom

Zemlja zemlji

Do poslednjeg mog grumena

Idem sad Zoe  ( od ruke do ruke)

A ti

Ostani vernik i veruj u (ne)mogući raj

I u prašinu smrvljene mene

Ne ucrtavaj pesme o ljubavi

Nije pakao za pesnikinje

 

& 

 

Moje jadno telo

Neno

Baziliko moja

Ne verujem ti (da ne veruješ)

I da ćeš moći

I molim se:

Oprosti joj Bože Poezije

Ne zna šta čini

Iz  očaja  za njim … 

 

 

copyright © Nena Miljanović

 

MESEČEVA SONATA – Nena Miljanović

  A on Dalek i plav Svejedno mu što me opčinio i zaludeo Ravnodušno me gleda Hladno Prolazi mu pogled kroz mene I ne vidi me Toliko sam mu ništa noćas Nesrećna (i spremna na svašta) Pratim ga pogledom Zabludela Bludničim očima po njemu Bestidna Nudim mu grlo i grudi ( kao tebi) I nastojim … Настави са читањем “MESEČEVA SONATA – Nena Miljanović”

 

A on
Dalek i plav
Svejedno mu što me opčinio i zaludeo
Ravnodušno me gleda
Hladno
Prolazi mu pogled kroz mene
I ne vidi me
Toliko sam mu ništa noćas

Nesrećna
(i spremna na svašta)
Pratim ga pogledom
Zabludela
Bludničim očima po njemu
Bestidna
Nudim mu grlo i grudi
( kao tebi)
I nastojim da ga zadržim
(kao tebe)
A on
Nedostižan i hladan kao ti
Putuje nebom kao da ne postojim
I odlazi
Odlazi
A ja bih dala vek
Za par minuta pod njim
Koliko da začnem pesmu

Molim
Ljubavniče pesnikinje
Meseče na nebu
Ne ostavljaj me jalovu bez pesme
Ne odlazi i ti
Ne noćas kad sam spremna na sve
I dala bih vek
Za još jednu mesečinu sa njim
I pod njim
Da zasvetlim
Izbledela iz njegove ljubavi