Аутор: NenaM

Zaogrnuta vučjim krznom
(kažem sebi da mogu ljubiti bez ljubavi)
Prilazim čoporu
I oponašam u erotskoj pesmi režanje
Uzalud
Kao jagnje me vide kurjaci
Nisam dovoljno krvoločna
(njuše me i osećaju da tražim više od mesa )
Ujedaju me i dbacuju
Prekobrojnu

Ni jagnjad me neće za svoju
Mirišem na vukove i vruću krv
Gnušaju se rana iza sirovih strasti
I niko da ih izliže bar iz samilosti
U nemilosti sam čak i kod fine poezije
Suviše sirova i silna
Ne spadam u priče o romantičnoj ljubavi
Odlazim
Suvišna

Tebi sam prišla posle svih
Poslednjem
Vuku u jagnjećoj koži
Jagnjetu sa očnjacima
Duhovna i telesna
Ponudila sam ti grlo i stih pod zube
I izvila vrat u iščekivanju
Poljubac ili smrt

Poljubio si me nežan kao jagnje
Šapćući početno “ Volim te “
I preklao kao vuk
Režeći završno “Ne volim”

copyright © Nena Miljanović

Ti
Dragi moj
Moja zoro ljubičasta
Ime najlepše od zore nastalo
Ko jutro kad rađa svetlost
Tako mi se rađaš u svakom mome danu
Svetlosti moja
Ko sunce kad prvim zrakom takne
Vrške tananih breza
Pa zadrhti nežno mlado lišće
Tako zadrhtim
Kad me okrzneš okom jantarnim
Zenico moja i zenitu sunčani
Mesečino drhtava
U kapatki rose na ponoćnim krinovima
Udahu moj miomirisni
Ti zbog kog dišem
Ljubljeni moj
Ljubim te
Srećnim i tužnim kišama iz očiju
Vodo moja na nebu i zemlji
Izvireš iz svega što vidim i ne vidim
I tečeš mi dušom i stihovima
Pesmom bez početka i kraja
Blago i bogatstvo moje
Lepi moj
Sve što je lepo na svetu tobom je lepo
I ja sam lepa i bogata
Raskošne i prepunjene duše
Kojoj ne treba više ništa
Jer ima sve što život može dati
I smrt ne može uzeti
Sećanje na tebe

neću o Vitlejemskom mitu i jaslama
ni o legendama o bezgrešnom začeću i rođenju
grešna sam pesnikinja
i ne znam za veću religiju od ljudskosti
jer mnogo manje od biblijskog mita mi treba
da poverujem i propevam

vera je
kad ne delim ni ljude ni bogove na tuđe i moje
kad mi u očima sve ljudske oči planu kao svećice
i svetle me slobodnu od dogmi
ti živi polijeleji u hramu duše
više od religije je
ta duša drhtava
kad u sebi kao sebe osetim sve svetovno kao svetinje
pa zapevam dušom i telom Odu Radosti
svemu što se plodi i rodi iz semena
bez misli o grešnom i bezgrešnom
pevam veličanstvenom svetom Sveživotu
i božanskom činu ljubavi koja ga stvara

i ako bih da imenujem sakralnom rečju
TO u šta verujem i ljubim strasno bez straha
ne zbog nagrade obećanim rajem
TO što ljudi zovu Bogom i drhte u strahu
strepeći od kazne paklom
( može li se voleti svoj strah?)
imenovala bih Dobrota Tek Rođenog Deteta
a vi zovite kako mislite da će vam se odazvati
zovite Bog Allah ili Jahve…
…ja Ga ne z o v e m ni jednim imenom
jer tu je u meni stalno kao apsolut
tihuje i imenuje me Čovekom
u imenicama svih i svega što se rađa i produžuje ljubavlju
roždestvom Deteta Sveljubavi u meni
u jaslama moje (ne)verujuće pesničke duše

Gase se vatrometi ponoćnoga slavlja

i mamurni Mesec iznad mog uzglavlja

pijano plače stihove o tebi, isto ko i lani.

U godini Novoj ničega novoga – tuga se nastavlja.

Iščekivana
Najavljena bubnjevima milijardu srca
Dolaziš korakom kraljice
Puna plemićke razmetljive oholosti
Kao mlada infantkinja ponavljaš
Virgo intacta sum
Sa lentom od Prevelikih Očekivanja
Krunisana još neizjalovljenom Nadom
Navijaš satove na Lažni Početak
( kao da od tebe počinje išta što već nije bilo )
I prevrćeš stranu na stari novi list
Na tačku propuštenog
Olako dopisuješ obećavajuće tri …

Obučena u lanjsku haljinu sa olinjalim šljokicama
Otrcanu i rašivenu po šavovima po kojima sam pukla
Nevešto našminkana
Hrapavim glasom govorim sebi :
Počnimo svečani doček moja draga-
Smešno je
Ali mnogo mi lakrdije treba noćas
Kad dočekujem sebe stariju za godinu
(Ne)spremna sam za najluđu noć
Ludu i lažljivu
Koliko prošla i svaka prethodna prevarantkinja
I ja noćas varam
Smejem se kao cirkuski klovn
Čemu biti drugo nego lakrdijaš

Evo
Kikoćem se pijano pred ogledalom
Dok prostački psujem i slavlje i sebe:
Jebi se Godino Nova
Lažljiva hohšaplerko
Ni jedno obećenje nećeš ispuniti
I ja sam noćas lažov
Kad kažem da neću više pisati ljubavne o njemu
Ne vidiš ispod iscerene maske
Da plačem pod razmrljanom šminkom
Dok grcam neuverljive stihove o prebolevanju
Pijano hrabrim glasom
I rasipam prazne reči kao papirne konfete
I ponoć će već i spava mi se
A treba poželeti nešto

Pa dobro
Želim
Da ne želim ništa
I da nije Nova godina
I da ovo nisam ja
U ovoj plagiranoj pesmi
Jer pokrala sam je (kao Nove godine mene)
Od prošlogodišnje pesnikinje
Koja ne živi više u meni
Ne živi…

Sa dvorogom kapom dvorske lude
I žezlom od rimovanih rubaija
Navalčim nacrtan osmeh na lice
I na trepavice kačam par lanjskih lampiona
Starija kopija sebe iz lani
U novogodišnjoj noći plešem sama sa sobom
Vrtim se oko ose njega u duši
Brzo
Brže
Kao Rumijevi derviši
Teški trans mi noćas treba
Za ovu igru Vremena i mene
U taktu Fortune iz Carmine Burane
Mora da sam poludela od poezije
Jer brkam vremena i prostore dok poskakuju misli
Uz citre i harfe Starogrčkih pesnika
Čujem ih
I pesme trubadura iz vremena dvorskih ljubavi
Igra(m) srce(m) Wedding March
Na muziku mojih prošlih poema o njemu
Vrtim se
Sa petama okrenutim unapred
Igram unazad do starih Novih godina sa njim
Nazdravljam im gorko
Salute moja prolaznosti
I podrugljivo
Salute Godino Nova
Salute…

Zlostavljaće me zaborav,
Znam,
Oglušiće se o moju molitvu
Da te ne pamtim i kad pamćenje popusti,
Kad mi se lica sina i oca izbrišu iz oka
I pomešaju u sećanju imena i vremena,
Mučiće me zaborav tvojim imenom:
Sve što sam imala, imenovaće tobom,
Sve što sam gubila, opet ćeš biti ti
Rasplinut i zgusnut u svemu
I neću znati zašto plačem
Nemoćna ni da te se jasno setim
Ni da te bar mutno zaboravim.

Izmučena,
Samo ću plakati sitnim staračkim suzama
I svi će misliti da sam senilna
Jer plačem zbog žutih maslačaka u travi
I niko neće znati
Da mi je svaki tvoje sunčevo oko
I da se grejem njima,
Čak i kad maslačke i mene raznese vatar
I kad i sama postanem samo trava,
I tad ću plakati za tobom
I slivati se sa rosom niz vlati iznikle iz mene
Dokle poslednja travka na zemlji ne izumre
I dok me zemlja ne raspe u prvobitnu prašinu,
I prahom mojim
Titraće zlostavljač (ne)zaborav
Jer ni život sada,
Ni smrt tada,
Ne mogu mi te više ni dati ni uzeti.