Аутор: Milutin Pločić

Zar zbog nje da pijem, da se napijem
Zar zbog nje da plačem,da suze lijem
Zat je ona toliko važna u životu mom
Pa je od njega napravila lom…

Dok je nidam video ni sreo
Alkohol nisam voleo ni hteo
Al otkad sam se u nju zaljubio
Glavu sam skroz naskroz izgubio…

Zar ona može da mi stvori takve probleme
Zar suze da ronim zbog devojke jedne
Čat srm nje ne postoji druga
Zar zbog nje da me mori tuga…

Zar samo ona ima oči plave
Zar njene oči da mi dodju glave
Zar je samo njena kosa crna i duga
Zar je sem nje nema ni jedna druga…

Zar samo ona ima meku ruku
Jel samo je ona zgodma u struku
Zar so ona ume slatko da se smeje
Zar samo njen pogled može tako fa me greje…

Zar samo ona ume nežno da ljubi
Zar se samo u njenom zagrljaju svest gubi
Zar samo ona ima usne kao med
Zar samo ona ume poljupcima da otopi led…

Zar je samo ona lepa kao cvet
Zar samo zbog nje postoji svet…

Ja ne želim da je vidim
Da plače i pati
Al moje srce isto čini
Pa i ona mora da plati…

Koliko sam suza zbog nje lio
Od njih sam napravio reku
Još uvek patim zbog nje
Još uvek me zbog nje suze peku…

Platiće svaku suzu moju
Koju sam prolio ja
Ostaviće i nju neko
Plakaće i njena oka dva…

Sćvatiće i ona jednom
Moraće i ona da shvati
Kako je to kad te neko neće
Kako je kad srce pati…

Ja ne želim da joj se svetim
Al voleo bih samo da zna
Kako je meni bilo
Kad me je ostavila…

Zavodila me jedna Kruševljanka
Zavodila me pa nikako da stane
A i ja sam u nju zaljubljen bio
Najlepše sam joj dane poklonio…

Imala je crnu kosu
Kosu crnu,a oči plave
Najlepša je ona bila
Kao da je,kao da je vila…

Bela koža a prelepo lice
Osmeh kao izašo iz snova
Usne meke kao da su svila
Nisam znao dal je stvarna bila…

Nosila je belu maramu na glavi
Kosa joj je letela na vetru
Imala je nevin pogled blagi
Svaki put kad je meni govorila dragi…

Voleću te, voleti do neba
Daću ti sve, sve što ti treba
Samo budi moja, samo budi moja…

Želim da si u mojoj blizini
Da te dodirujem
Da ti usne ljubim, i da te milujem
Samo budi moja, samo budi moja…

Ne mogu bez tebe ni minuta dva
Samo tebe volim, samo tebe želim ja
Hajde budi moja, hajde budi moja…

Želim da tvoja ljubav samo mene greje
Želim tvoj osmeh fa se samo meni smeje
Hajde budi moja, hajde budi moja…

Želim fa se svako jutro pored tebe budim
Bez tebe draga ja ću da poludim
Hajde budi moja, hajde budi moja…

Godinama, voleo sam te
Jer si meni bila sve
Iako moja nikad nisi bila
Ja uvek voleću te…

Godinama, ti si bila
Jedini centar sveta mog
Godinama, ja sam krio
Da sam lud zbog osmeha tvog…

Godinama, moje oko
Samo tvoje oči gleda
I tvoja mi crna kosa
Godinama mira ne da…

Godinama, moje usne
Žele tvoje poljupce
Dao sam ti svoju ljubav
Dao sam ti svoje srce…

Godinama ja želim
Da ti kažem da te volim
Al ne mogu,snage nemam
A ne mogu da te prebolim…

Ako ikad budeš saznala
Da sam tebe voleo
Nemoj plakati, nisi kriva
Ja da ti kažem nisam smeo…

Budi srećna u životu
A ako te nekad budem sreo
Nasmeši se makar malo
Dečku koji te voleo…

Voleo sam njene poljupce
Voleo sam njena milovanja
Voleću uvek proleće
Jer ljubila me onda jedna Tanja…

Voleo sam reke i mora
Iako plivat nisam znao
Sve svoje želje i snove
Sve sam ih Tanji dao…

U proleće ja na moru
Ljubio sam usne njene
Svojim slatkim usnicama
Ljubila je i ona mene

S njom sam brao ljubičice
Volela je mnogo cveće
Dala mi je svoju ljubav
Zaboravit je srce neće…

Ljubili smo se ispod palme
Ona nam je bila hlad
Volela je da zapleše
Kad je bio mesec mlad…

Al nestali su naši snovi
Kap duga posle kiše
Videle je moje oči
Nisu nikad,nikad više…

Imala je plave oči
Sjale su u noći
Imala je pogled mio
O,kako sam zaljubljen bio…

Imala je kožu kao svila
Oči je u kosi krila
Imala je nežan ten, beo
O, kako sam je voleo

Imala je nežan, mekan glas
Vitak,zgodan stas
Imala jš kosu crnu
O,kako sam voleo nju…

Imala je duge noge
Mamila je uzdahe mnoge
Molila me u snu
Da volim samo nju…

Imala je dugu kosu
I mindjušu u nosu
Imala je vreo dodir,kao žar
O,kakav smo bili par…

Al sreća kratka beše
Nju njeni negde odveše
Video je više nisam
I zauvek ostah sam…

Jesen je došla na prag
Na grani miriše dunja
Godine su mnoge prošle
Al bez nje ne mogu ja…

Godine su prošle mnoge
I vreme čini svoje
Al ja još ne mogu da prebolim
Jedino zlato moje…

Ostale su samo sene
Iza nas, i uspomene
Dal se i ona nekad seti
Dal pomisli na mene…

Ostala je jedna pesma
Da mi ovu tugu leči
Al srce je i dalje voli
A tu ne pomažu reči…

Sanjam da joj crnu kosu mrsim
Da joj usne ljubim ispod dunja
Al onda vidim da je nema
I probudim se iz sna…

Čuvaću na svom jastuku
Ovu prvu jesenju dunju
Da me još dugo, dugo
Podseća na nju…

U malenoj kafani sedim sam za stolom
Uz čašu vina i sa svojim bolom
Al ne mogu više suze da krijem
Umesto vina sada njih pijem…

I dok tužan ispijam čašu
Svaki gutljaj dajem za ljubav našu
I dok se sve više pijan gubim
Umesto tebe ja čašu ljubim…

Dok pijan patim od tuge i bola
Društvo mi pravi caša sa stola
A najlepše društvo ti si mi bila
Zašto si me ostavila…

Zbog tebe ja sad u kafani provodim noći
Da živim bez tebe, znam neću moći
Zbog tebe mi duša srce slama
Šta je to bilo sa nama…

Pisao dam joj pisma
I govorio joj da je volim
Tad ni sanjao nisam da nikad
Neću uspeti da je prebolim…

Bila je moje sve
Moja želja i moj san
Dao sam joj sve što sam mogao
Nebo, zvezde, noć i dan…

Otišla je tiho
Kao što se i pojavila
Kao da je nije ni bilo
Kao da nije moja bila…

Ne znam gde je bila
I ne znam s kim je
Znam samo da je i otišla
I da moja više nije…

Ne verujem da ću je ikada više videti
I ne verujem da će mi ikada više doći
Ali ja nikad neću zaboraviti
Našu ljubav i naše noći…