Аутор: Milutin Pločić

Komšinica vragolanka
Slatka kao med
Ljubio bih joj slatke usne
Grickao kao sladoled…

Komšinica vragolanka
Oduzima mi dah
Kad je vidim srce kuca
Tika tak,tika tak…

Kada ide ulicom
U nju gleda svako
Uh,ala bi je ljubio
Nežno i polako…

Mazio bih joj dugu kosu
Milovao grudi bele
Ljubio je svud po telu
Noći cele…

Kad bi htela moja biti
Slatka,mala komšinica
Dao bih joj sve što imam
Dao bih joj sve od srca…

Komšinica vragolanka
Sudjena je meni
Jednog dana biće moji
Zagrljaji i poljupci njeni…

Ova suza za tebe kaplje
Jer si drugom rekla da
Ovo oko za tobom plače
Jer te volim ja…

Poznajem te život celi
Al te ipak drugi uze
Sudbina mi tebe nije dala
I ja sada… Lijem suze…

Plačem svaki dan i svaku noć
U srcu mi je samo tuga
Umesto moje majke
Snajom će te zvati neka druga…

Ceo život si mi bila blizu
Ispred nosa,u komšiluku
Ali ja nisam umeo da ti kažem
Da prema tebi gajim ljubav veliku…

Ti ćeš sada njemu ljubav dati
A moje će srce uvek tužno biti
Jer ne znam dal ću ikog posle tebe
Tako iskreno voleti…

Uvek ćeš biti moja želja
Najveća želja života mog
Al voleo bih da budeš srećna
I nek ti svu sreću pokloni Bog.

Ja u klin,ti u ploču
Ja u ploču,ti u klin
Blago tebi što sam dobar
Blago tebi što sam fin…

Ne znam s tobom šta da radim
Ništa nećeš da me slušaš
Stalno me zajebavaš
I moje strpljenje kušaš…

Dal da vičem il da ćutim
Dal da bijem il da pustim
Stalno dižem na tebe glas
Pa brzo zatim spustim

Zašto stalno svadju tražiš
I treniraš živce moje
Kad posle svake svadje naše
Suzne budu oči tvoje…

Ostavila je zbog mene sve
Brata,sestru,roditelje
I pošla sa mnom oko sveta
Jedna lepa Violeta…

Molio je otac,molila je majka
Da ostavi me
Al je ona htela sa mnom
Svet da obidje…

Nisu hteli da je daju
Da je ženim ja
Al je ona ipak
Moja postala…

Sada ona mene ljubi
Mene ljubi Violeta
Iako su njeni protiv nas
Naša ljubav ipak cveta…

Branili su našu ljubav
Branili su njeni svi
Al nam nisu mogli ništa
Ljubav smo odbranili…

Samo za tebe, Suzana
Napisaću pesmu sada
Samo za tebe,ljubavi
Neću prestati da te volim nikada…

Samo za tebe, Suzana
Što mi ljubav nikad nisi dala
Samo za tebe,srećo moja
Samo za tebe,lepotice mala…

Samo za tebe,Suzo
Tebi dajem svoje snove
Samo za tebe srce kuca
Tebi poklanjam ove stihove…

Samo za tebe,Suzo
Samo za tebe,ljubljena moja
Samo za tebe pisaću večeras
Samo za tebe i dva najlepša oka tvoja…

Samo za tebe, Suzana
Noćas stihove pišem
Samo za tebe,željo moja
Samo za tebe noćas dišem…

Samo za tebe,Suzo
Jer ti si moja ljubav jedina
Uvek će biti samo za tebe
Jer ludo te volim ja.

Jurili me banditi
Ali nisu mogli da me stignu
Htele hulje da me biju
I u vazduh da me dignu…

Ali,djavola,malo sutra
Ni ja glup nisam
Čim sam ih vido
Pobego sam…

Misle oni da će mene
Da uhvate lako
A ja ću im dokazati
Da to nije baš tako…

Oni misle da će kao zvečku
Da me razbiju
Al prvo moraju da me uhvate
Pa tek onda da me biju…

Ja se ne dam tako lako
Neće lako da me uhvate
A i da me uhvate
Ne znaju da ja znam i karate…

Baš se ne zna u toj tuči
Ko će koga da razbije
Tek da vide fa mene lako
Niko neće moći da prebije.

Sjećaš li se one lijepe zime
Što provedesmo je nas dvoje
Tad ukrala si srce moje
A ja ukrao sam tvoje…

Iz te najljepše zime života mog
Naviru mi krasne uspomene
Kad ljubio sam prekrasnu djevojku
I plave oči njene…

Te lijepe zime više nema
Gdje volješe se srca dva
Ti si sada s netkim drugim
A sa netkom drugom sam ja…

Ja se još sjećam zime te
I još uvijek pamtim tvojih očiju sjaj
Ti više nisi kraj mene
Ali ja ću te uvijek voljeti,znaj…

Bila je to ljubav iz osnovne škole
Jedna ljubav,tu iz moga kraja
I dan danas se u Žabaru priča
Kako su se voleli Kosta i Maja…

Bila je to ljubav za sva vremena
Poljubaca,zagrljaja,nežnih reči nikad dosta
Maju nikad niko neće da voli
Ko što ju je voleo Kosta…

A,i ona je njemu svoje srce dala
Bezbroj poljubaca i strastvenih zagrljaja
I Kosta zna da gž nijedna neće voleti
Ko što ga je volela Maja…

Za njihovu ljubav svi su znali
Jer ona je bila čista
O toj ljubavi mogu se napisati
I knjiga trista…

Ali,njihovoj ljubavi došao je kraj
I više nije bilo kao u snu
Rastali se jednogletnjeg dana
I svako je otišao na svoju stranu…

Više se nikad videli nisu
U mom je selu ostala samo priča o njima
Jedna tužna priča o nesrećnoj ljubavi
Ili saga o zaljubljenima…

Bila je to ljubav za sva vremena
Ali jedna od onih tužnih ljubavi
O dvoje mladih koji su se voleli
I danas postoji priča o Kosti i Maji
Ali se oni više nikad nisu sreli…

Dokle će više kiša da pada
Dokle će da grmi i seva ko sada
Hoće li malo kiši sunce da zasmeta
Ili ovoga leta i neće ni biti leta…

Napolju su putevi kao reka
Kanali plutaju na sred puta
Ni traktori ni kola više ne mogu proći
Blato sad po putevima luta…

I sad dok ovo pišem ona i dalje pada
Ni jedan dan bez kiše nema
Na televiziji prognoza glasi
Sutra se kiša i oluja sprema…