Аутор: MilkaV

.

.
Nocas sam kisu slusala,
Oka nisam sklopila,
Ona se radovala, plesala……
Potom tuzno uzdisala s krova
Gubeci se u nistavilu odvoda.
.
Dozivala je zagubljene tragove…
Trazila zedne ceznje,
Zaboravljene knjige umivala…
Nikog nije obradovala,
Jer sunce dana nocu spava.
.
Nocas sam kisu slusala…
Kapi joj u cvor upletala…
Oplemenismo mnoge pragove,
Bez kisobrana I sandala…..
S kisom u kisi ostala..

.

Njihovo drustvo  pomalo je predosjecalo, ili nije znalo stvarno stanje. Neki su mislili da su poznanici ili prijatelji, neki I da su do besvesti zaljubljeni. Oni koji od sebe zele a nemogu pobjeci. Vidjali bi ih povremeno u drustvu, same kako setaju ili jednostavno stoje na ulici podupiruci ledjima zgradu.

Oni su malo razgovarali. Suteci jedno pokraj drugog su se opustali, u vazduhu uzivali. Bio je to cudan spoj vibracije,znali su samo jedno o drugom ono najbitnije.

To je jedinstven I poseban zivotni car….osjecaj u nutrinama  neizrecivi; koji su samo oni razumjeli. S rukom u ruci ili bez nje dijelili su duhovno sve.Misli su im se spajale u jedinstvenu cijelinu. Srca su kocala jednomjerno, disali su tako cak I uzdahnuli jednako duboko ili kratko. Onaj ko prvi prekine tisinu, da recenicom nesto kaze, na pola recenice drugo bi je zavrsilo.Samo osmjeh blazeni je potvrdio da su istovremeno delili zamisljeno. To nesto neobicno, duboko I sveto u njima diktiralo je medjusobno uvazavanje I postovanje.Kao da su iz nekog starog doba kada se znao kodeks vrednovanja. Mozda vam zvuci bajkovito I nestvarno, ali to je bilo to.

Ljubav je to bila.Toj ljubavi su tim kodeksom bila i odsecena krila. Balkan ne pruza zivot iz snova. Cvrsto I temeljno porodica se razvija I zna se nepisano pravilo kako se I skim razgranava.

Tole ljetne veceri mjesec je noc osvetlio kao dan sumaglice. Videlo se sve, kao da je moralo bas tako da bude, da nedodje do zabune.

Iznenadio ju je dosavsi pred njeno drustvo. Pozveo je samu da mu se pridruzi.Pogled i zagrljaji rekli su joj sve sto u njemu odavno osecala. Ljubav njegova je sazrela. Zeleo je da sjedne s njim na motor i krenu u njegov dom.

Znala je da se ne sali. Znao je i on koliko njoj to znaci. Reci nisu dovoljno napredne da bi to oslikati umele. Grc svijesti u dusi to je odmah strasnim bolom razneo. Zivot ima svoja pravila po kom se balkanska porodica vjencanjem blagosilja. Sin imucnog porodicnog gazdinstva nezeni se uz blagoslov roditelja s devojkom siromaha.

Rekla mu je to sve uz par reci, zeleci mu srecu. Previse ga voli da mu sutrasnjicu ugrozi. Nije komentarisao. Sutke ju je stezao na svoje grudi kao da je zeleo da je pod kozu u njdraa utisne, tu sakrije, ostavi. Stajali su dugo na cesti.Dusa I srca su kucali sve , nisu brisali suze…znali su oboje da njihova ljubav povredila bi mnoge. Slomila bi I njih same. Ona se otrgla iz zagrljaja i ubrzo mu nestala iz vidokruga.

Povremeno su se sretali na ulici.Ponekad bi se pogledali, ponekad samo klimnuli glavom i produzili, upitali za zdravlje …. jedno od njih bi preslo na drugu stranu ulice. Najteze i najsvetije je bilo kada bi joj bez reci prisao na ulici I setao pored nje dio njenog puta dok se s posla vracala kuci. Obicno bi poslije odredjene duzine puta i izmenjenih par pogleda promrmljao nesto za pozdrav…. okrenuvsi se, na peti desne cipele, otisao u bar da se napije ili kod neke zenske da ubije vreme.

Poslije 6 mjeseci ona se udala.Bilo mu je drago sto je ona prva to uradila.Nije znao da ona bezeci od njega i sebe uskace u zivotno zdrelo masine za mljevenje duse i tela, nadajuci se da ce vreme uciniti svoje.

Nedugo iza toga on se ozenio.Misli ona: musko je, uspece srecu imati I sve zaboraviti.

Ljubav je to.Zivi ona u njoj vjecno.Nebitno je da li zivot vuku zdrava ili polomljena krila. Dise sve dok je dusa ziva.