Аутор: Gluščević Milan

U Oktobru su pocele kise;
Polumracna soba,na ulici ni glasa;
I nista vise…
Upaljen radio,opusci na podu;
U Oktobru je grad prestao da dise…

I plakao sam,dok su svi spavali,
U mesecu kojeg su Oktobar zvali…

U Oktobru su dolazili stranci;
Zakljucana vrata,pogledi sa prozora;
I nista vise…
Zguzvani papiri,mrve na stolu;
U Oktobru su se gubili znaci…

I spavao sam,kad su svi ustajali,
U mesecu kojeg su Oktobar zvali…

U Oktobru su pocele kise;
Spakovana torba,zvuk autobusa;
I nista vise…

MESEC

Ne mogu da ćutim dok bežiš

Alhemičaru prevelikog znanja

Stani na trenutak,reci mi

Razlog tvoga postojanja

Reci dok nije kasno;

Svanuće za tebe i za mene

Reci da mi bude jasno

Jer u neznanju sam svo ovo vreme;

Tražiš li put lutajući svodom

Među zvezdama kroz potoke plave

Noću trciš li nebeskim hodom

Tražeći raskrsnice prave?

Al’ tvoje bore i dalje ćute

Tvoje oči tišinom odišu

Odlaziš bez reči,bez trunke nade

A zraci će tvoju senku da obrišu

(C) Milan Gluščević