Аутор: bracaco

У ФАЗОНУ…

У животу мом ти си прави сом
мислиш да си кул јер си ко пит бул
златну кајлу носиш моју љубав просиш
ја те и не видим само те се стидим
Без од моје школе ти блентави воле
ниси ми на души твој шарм ме само гуши
мислиш да си ин јер си татин син
тата ти је шоња направио коња
Возиш луда кола фрајер си до бола
испред тебе гола ни за живота пола
иди кући мами плачи док сте сами
твоја бити нећу ни за пуну врећу
РЕФРЕН
Волим те само кад шалим се
ти си ми оно што виси ми
одлазим да те не згазим
јер љубав ти можеш само сањати…

Братислав Богдановић

НЕСАНИЦА…

Ноћас сам опет бројао звезде
пустио снове да по небу језде
на твоју косу су мирисале брезе
у крошњама где се чежње гнезде
Ноћас сам опет пустио сузу
на остављену твоју блузу
у њој си била код смо се срели
дивне снове о срећи плели
Ноћас си опет повредила мене
поцепала срце да туга крене
отворила старе ране
сећање на давне дане
Данас сам опет проклињао себе
што сваке ноћи сетим се тебе
што спокојну душу немам
већ сваке ноћи о теби опет сневам…

Братислав Богдановић

ТАРА …

Мој пас Тара
више ми је од другара
постали смо врло блиски
она мени чита мисли
ја њу четкам, храним, појим
ал се са њом ничега не бојим
када шапу мени пружи
знам хоће да се дружи
таквог друга ретко има
да је верна причам свима
ето људи баш да знате
волим је скоро више од маме и тате…

Братислав Богдановић

ТИНИ ЗА РОЂЕНДАН…

Желео сам да будеш
мој рођендански дар
ал није се могло чекат
на мами је настао квар
па си ти ко свако
мајско говече
тврдоглаво искочила
раније једно вече
сад тата бик
и једно теле
за рођендан морају
торту да деле
Године пролазе
теле ми стари
на поклон тражи
све веће ствари
тврдоглава букво
нек си ми сретна
да ти будућност
никад не буде сетна
и кад ти је тешко,
кад ти срце пати
ти се само сети
колико си драга тати..

Братислав Богдановић

ОЧИ МОЈЕ…

Очи моје, очи моје
нису очи било које
нит зелене, нити плаве
дођоше ми оне главе
док их гледам оне горе
у сновима мене море
погледом ме оне топе
недај срце да се склопе
Очи моје, очи моје
такве више не постоје
силном чежњом оне зраче,
живот зато мени значе
дугине су оне боје
с душом песму скупа поје
када сретнем очи моје
ја знам љубав ето то је
Очи моје, очи моје
љубити се те не боје
мазећи те њих целивам
сретан јер не снивам
а кад ноћу оне трену,
те на часак мене прену
ја знам да очи моје,
то су само очи твоје…

Братислав Богдановић

СРЕЋА…

Питаш ме шта је то срећа
Дал љубав права од живота већа
ил разног блага препуна врећа
Дал сјајно око чежње пуно
ил скупоцено златно руно
Дал срце што радосно воли
ил слава силна што глад толи
Дал патња што љубављу душу мори
ил тело што у трансу од опијума гори
Питања ова нека те не муче
љубав нађи нека те вуче
и око од жеље нека ти сјаји
а срце заљубљено љубав не таји
тада видећеш да је срећа
само оно што те на љубав сећа…

Братислав Богдановић

ОПРОСТИ МИ…

Опрости ми све бесане ноћи
све сузе што искапаше твоје очи
што сам ти срце згазио лако
и пустио те да ме чекаш тако
Опрости ми сваку превару моју
док сам себично крао љубав твоју
што сам на крају отишо с другом
и оставио те сломљену тугом
Опрости ми све лажи изречене
и снове драге свирепо посечене
што сам ти душу ранио свету
гурнувши те у таму и сету
Опрости ми јер ти то умеш
јер незнаш да мрзиш нити да кунеш
Опрости ми молим се и теби и богу
јер ја себи опростити не могу…

Братислав Богдановић

ЈЕСЕН…

Јесен у мени тугу и радост буди

Тугујем што сунце слабије греје
што често морам да се кријем испод стреје
тугујем што распуст опет прође
и што је време да се од бабе опет кући пође
тугујем што лишће у јесен жути
па на дрвећу остају празни прути

радује ме што у школу поново крећем
и што драго друштво опет срећем
радују ме слатки плодови зрели
и киша што пљушти па ме весели
радује ме што ћу симпатију да видим
а кад је видим да поцрвеним, па се постидим

Ето, шта у мени јесен буди, а сад пст
ја у школу морам људи…

Братислав Богдановић

ЧЕЖЊА…

Чезнуо сам да те сретнем и освојим
да ме заволиш да крај тебе постојим
у љубави са тобом да остварим сан
сретан да живим и ноћ и дан
Чезнуо сам да вечно потраје
љубав што дадох да се и мени даје
да крај тебе умрем спокојан радо
не жалећи што ти срце и душу дадо
Чезнуо сам да ћеш брзо да се вратиш
мислио да ме волиш, да и ти патиш
да заборавити не можеш дане сретне
док у болу писах ти песме сетне
Чежња што боли тугом ме слама
у самоћи плачем, а ти ниси сама
од чежње за тобом смрт нек ме спаси
ти сретна заборави волела ме да си…

Братислав Богдановић