Аутор: bracaco

ШТА ЈЕ ЉУБАВ…

Шта је љубав
до чаша боли
што срце кида
зато што воли,
шта је љубав
до прегршт снова
што временом
од стајања избледе
шта је љубав
до силна жеља
да се споје
уздрхтала тела
шта је љубав
до чежња голема
да си са неким
кога нема
Шта је љубав
до срећа на трен
што брзо прође
и опет си сам
шта је љубав
до предиван сан
што га сањаш
у животу сваки дан
шта је љубав
до све то
и још много више
оно због чега си жив
и зашто се дише
што душу храни
и песме пише
Па макар била само
бол, чемер и јад…

Братислав Богдановић

БУРА….

Жеља твоја као море
о гребен се мој поломи
сваки талас што те носи
страсти мојој сад пркоси
И док телом твојим пламти
жудња болна, жеље страшне
глад твоју блудом храним
ту пожуду да сахраним…
Жеља моја пламен луди
хоће копљем да ти суди
мисли ваљда да се бојиш
док пред њиме храбро стојиш
Просто ме ка теби мами
за бој страсти док смо сами
жедну да те ја напојим
силном снагом, дахом својим..
У тој борби љутих жеља
кад олуја бурна прође
па се стиша бука, јека
немир опет жељно чека
мирно море и крај њега гребен луди…..

Братислав Богдановић

СЕЋАМ СЕ…

Сећам се дана када си отишла
те љубави што се ломи и кида
танка је била та нит да те задржи
ни окренула се ниси,
а ранила си ме до сржи
Сећам се како гледам за тобом
док у мени све се слама
сваким кораком све си ми даља
рањено срце, душа остала сама
Сећам се мрака како се спушта
док нем и сам стојим чекајући
да се вратиш и растераш таму
Свега се сећам заборавио нисам
те очи и осмех због којих живех
Од сећања живим душу ми хране
не дам да време успомене брише
јер са нестанком њих
и мене ће да нестане…

Братислав Богдановић

ГИТАРА…

На тавану старом
изгребаног лица
тужну песму пева
гитара без жица
Свирала је дуго
о љубавима вечним
расплакала многе
и чинила их срећним
Сад је она нема
остала без гласа
о музици снева
груди да заталаса
Где су сада руке
што милују жице
где су сада песме
што дирају срце
Да бар може само
опет да засвира
неке сетне звуке
што их душа бира
Па нека је баце
у ватри да изгори
јер није за њу судба
да на тавану тавори…

Братислав Богдановић ЈВВ

НОЋ…

Ноћас сам загледан у твоје очи
у бескрај њихов хтео поћи
да пронађем скривене моћи
због којих себи не могу доћи
Ноћас сам љубећи усне твоје
пустио снове да се роје
да заузму слабо срце моје
жеље што се сањати не боје
Ноћас ми је додир твој
показао где спава неспокој
кроз чежњу што ме теби води
и страст што телу годи
Вечерас док све мирише на тебе
ја се опет растајем од себе
због те жудње што доноси ноћ
срце ме зове да ка теби морам поћ…

Братислав Богдановић

КИША…

Ма нека је нек пада киша
шта би друго оно могла
осим можда да се стиша
ал тад више не би била киша
И нек ветар скишом дува
неће ваљда да се чува
па какав би то ветар био
кад би дување ослабио
и мраз љути нека стеже
све до кости да досеже
Ал у школу кад ја кренем
сунце опет нека сија
неће ваљда сунце једно
грозном ветру и тој киши
да робија…

Братислав Богдановић

ТЕБИ…

Теби…
што ме из сна
чежњом будиш
Теби…
што ми због
љубави судиш
Теби…
што све узимаш,
а ништа не нудиш
Теби…
своје снове даћу,
а за себе нове крашћу
Теби…
због које ноћима патим
без које радост
не могу да вратим
Теби…
опростићу све
згажено срце
и пропале сне
Теби само,
јер заувек
Волим те…

Братислав Богдановић

ВОЛИ МЕ…

Додирни ме страственим шапатом
дотакни ме невиним осмехом
удахни ме пуним плућима
и остави ме ту у грудима

Пољуби ме да се свет окрене
зароби ме снагом своје опсене
разбуди ме жељом што навире
и мази ме нека све нестане.

Загрли ме нежним рукама
мучи ме само слатким мукама
потражи ме међу дивним сновима
и чувај ме од тамних облака

Препусти се нек те љубав обузме
пусти је нек ти срце одузме
и ничега се немој бојати
јер заувек ћу те волети…

Братислав Богдановић

ТРАЖИМ ТЕ…

Тражим те у ноћима
по расутим сновима
на изгужваној постељи
што још мирише на тебе
Тражим те у јутрима
док у свако свитање
буди ме исто питање
где неста шум корака твојих
Тражим те на омиљеним местима
међу најдражим песмама
међу облацима и кишним капима
што ми са сузама образе квасе
Тражим те а сећања ме газе
јер дани што пролазе
и бесни ветрови што долазе
заувек ће избрисати наше стазе…

Братислав Богдановић