БУРА…

БУРА….

Жеља твоја као море
о гребен се мој поломи
сваки талас што те носи
страсти мојој сад пркоси
И док телом твојим пламти
жудња болна, жеље страшне
глад твоју блудом храним
ту пожуду да сахраним…
Жеља моја пламен луди
хоће копљем да ти суди
мисли ваљда да се бојиш
док пред њиме храбро стојиш
Просто ме ка теби мами
за бој страсти док смо сами
жедну да те ја напојим
силном снагом, дахом својим..
У тој борби љутих жеља
кад олуја бурна прође
па се стиша бука, јека
немир опет жељно чека
мирно море и крај њега гребен луди…..

Братислав Богдановић