Dobro je moja …
Odakle ti samo toliko hrabrosti
da mirno pratiš pločnike grada
po mapi na kojoj mi nismo sada….
Dobro je moja …
to sto vuče vozove se remontuje,
da li je samo vic ako se opsuje
šta će ti nota koja se ne čuje ?
To sto nema pesama, to što nema najava,
usamljen splav Dunavom majska poplava,
malo stila i malo baršuna,
šminka kao moda a moda nezgoda,
u sobi budućnosti bez zveda uspavana,
komšijska trešnja prvim rodom obrana
gorki ukusi duvana na usnama
tišina u venama
olovni vojnik istopljen nad gradom uzbuna
tu gde nikada nismo bili,
u toj tišini ispod starih borova,
čija je poslednja ako ne postoji prva
čije je oko a čija obrva … ?
Dobro je moje…
da se ne delimo više na moje i tvoje,
niko živ tu ne bi ostao,
ne želim da budem što već nisam postao…
Dobro je moje …
uzbudjenja imaju svoje razloge,
nije to skupoceni izlog velegrada,
odavno stara a mlada,
da li je sve u ograničenoj mogućnosti?
za sve sto si izgovorila ,
a nikada ti reči nisam čuo …
znam da ne moraš dalje da ostavljaš tragove
reči da deliš na slogove
svako ima svoje ikone i Bogove,
a svi pod jednim nebom sanjaju snove…
relne nerealne stare i nove ….
Nijedan trud nije uzalud,
nijedna sveća nije sjaj koji obećava
kao sunce i mećava
kao plima i oseka
nekome sve, nekome neka
od zbunjenog lica do neverovatnosti,
ni sama ne prepoznaješ svoje poteze
a niko ti ništa ne otima …
kao sto mnogi nisu znali …
zakoračili i pali ….
bas kao put u pakako popločan najmodernijim pločicama…..