
ПЛАВОКОСА
Поток шуми у близини,
Проклетије у даљини,
цвеће росом окупано,
село мртвим сном заспало.
месечина, а нас двоје
насмејани, загрљени.
Просула се коса плава,
очи горе к’о фењери,
а пољупци к’о жар врели,
пун месец нас обасјава.
Тамо више никог нема,
деценија трећа тече,
село тама обавила,
усред дана пало вече,
Метохија расељена,
у грудима бол ме пече.
Одзвањају речи њене,
док се дели ноћ од дана:
,,Обећај ми да ме нећеш
избрисати из сећања!”
© Благоје Премовић, Велика Плана
Odrasli pesnici
(Прочитано: 141 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.274.512 пута)