Добродошли!
Благојe Премовић, Глођане, код Пећи
ОСМЕХ У СУНЦОКРЕТУ
Видим,
Сунце се рађа
У оку твом.
Пламте зраци одсјаја
На небу звезданом.
Мирис се липа шири.
Одједном,
Тишину прекида загрљај твој,
Пољубац врели.
Њишу се сунцокрети.
Ми, сами,
Живимо тренутке среће
Под небом метохијским.
И сад,
У сунцокрету сваком
Видим осмех твој.
У грудима
Осећам бол.
За завичајем.
Поток шуми у близини,
Проклетије у даљини,
цвеће росом окупано,
село мртвим сном заспало.
месечина, а нас двоје
насмејани, загрљени.
Просула се коса плава,
очи горе к’о фењери,
а пољупци к’о жар врели,
пун месец нас обасјава.
Настави са читањем “ПЛАВОКОСА – Благоје Премовић”
TА ДЕВОЈКА
Та девојка освоји ме
и љубав јој дадох своју,
та девојка напусти ме,
узнемири душу моју.
Та девојка враголанка,
животом се мојим игра,
та девојка другом оде,
остаде ми само брига.
Због ње моје срце пати,
због тог најмилијег створа,
због ње ми је дух заробљен,
ко кап воде усред мора.
© Благоје Премовић