Hoće da mi ruše svu čistotu duše
darivaju blaga i pokline skupe
nude mi po noći razvratne namiguše
mojom dušom žele svoju da iskupe
Zbog poganih ljudi otvara se rana
slušam podle reči što im duša zbori
da sam veći sultan od samog sultana
da njegova vatra u mom srcu gori
Pohotne mi dame šapuću iz tame
golim telom mame bez imalo srama
golišave grudi miluju mi rame
al’ ja čuvam dušu od grešnoga plama
Kad ponoć rasplete svoje crne vlasi
na groblju pod humkom u smiraju dana
neka Bog u meni sve vatre ugasi
da ne budem senka poganog sultana.
autor
Jovica N.Ðorđeviċ
10.10.2026g.
(Прочитано: 1 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.302.992 пута)
