Пристао бих сад, на кеца
да постоје моја деца.
Синиша би био даса,
лепог гласа, лепог стаса,
опасан би био баћа,
у свему бољи него ћаћа.
Радовао бих се истом мером
и поносио својом ћером.
Ту би била игра, граја,
јер је много воли таја.
Још да њена лепа мама
исто игра се са нама,
да каче ми се око врата
кад ми кажу „здраво, тата“.
(Прочитано: 25 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.304.087 пута)