ЧЕКАМ – КОЗИЋ САША

У запећку свог живота чекам мало животне среће.

Туга узима маха.

Уздаси и сузе праве ми друштво.

Ја полако копним.

Чекајући живот да дође

на наплату , крив сам

Не једем. Не спавам.

Патим.

Јутра дочекујем будан,

уста сува од бола.

Кроз прозор погледом пратим једног лептира.

Његов лет буди ми наду,

трачак осмеха,

искру живота на мојим уснама.

Мами погледе

уморне од плача,

заборављених наших митова,

свих срећно омамљених

душевних болесника

наших усраних живота.

Опрост је ипак тежак

Када се чека

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić