НА ГРОБУ – КОЗИЋ САША

Стојим на гробу оца и мајке

Плачем .

Дуго нисам био ту .

Лутао сам светом и животом ,

тражио смирај туге ,

место где плачу скитнице ,

где бол душе боли живе ,

где живи завиде мртвима ,

где мозак боли од лоше ракије и цигара .

Тамо где плачеш када сване јутро

јер си опет сам.

Тамо сунце не рађа ,

умира заједно с тобом,

У загрљају јадника

који су побегли од себе ,

да не би другима наносили бол.

Несрећни што постоје ,

а сами .

Опростите , родитељи.

Опростите

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić