Kad se mesec prospe po učmaloj vodi
dok na nebu zvezde crnu tamu gone
i misao svaka što krepini godi
u pupoljku svene,u bezdan potone
Lenjo teku sati,ptolaze minuti
i svaki je časak kao danak novi
šćućuren u bezdan mesec spava, ćuti
čeka novo veče da nebom zaplovi
Srce zatreperi dok se danak gasi
tama preči duši da joj miso sine
iz bezdana crnog da joj život spasi
da se kano zvezda na nebesa vine
I večeri ove kad se mesec rodi
gde se tama večno u bezdan uliva
rasuće se zvezde po nemirnoj vodi
tamo gde mi miso zanavek počiva.
autor
Jovica N. Đorđević
24.05.2025g.
(Прочитано: 80 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.278 пута)
