САМ – КОЗИЋ САША

Сам у мраку своје собе, чекам јутро.

Цигару сам запалио, кафу скувао и у шољицу сипао.

Са радија се чује џез, а ја, са сетом, очију пуних суза,

сећам се дана и година када је било…

Глава ми је ћелава, поседела брада, а поглед упрт у небо.

Питања само навиру:

Како? Када? Зашто?

Године прођоше,

а питања среће и љубави остадоше записана у времену —

неприметно, непријатно,

брзо као мраз у пролеће,

што паде на процвало воће.

Остаде само чежња, суза и уздах

који излете из мене

као једини одговор.

Ееххх… прође

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić