На таласу сопствене самоће јездимо путевима трпељивости и духовности.
Схватамо стварност као потрошну робу у надолазећој богом скривеној будућности , која прикрива путеве велике истине
Скривене од наших очију. Постајемо свесни , тихи весници врелог пролећа , пуног сјаја историјске будућности,која ће , као и увек , проћи поред нас.
Долазе испуњени јадом , да истерају сите и похлепне . А ми, затечени , тврдићемо опет да су нас сурово преварили да имају неке своје више циљеве борбе
(Прочитано: 74 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.312.044 пута)
