У КИШИ И ВИНУ
Увек посетиш моје мисли
у кишним предвечерјима
са чашом вина у руци
док наздрављам самоћи.
А капи клизе у тами
по старим зидовима,
у пукотинама сванућа
и празан поглед лаган и прозиран,
опијен лети ми у недоглед.
Везујем очи да не видим
само желим да осетим
како мирише небо после кише.
Дави се свануће у мојој чаши
стискам је,
чувам да ми се радост не разбије.
Колико тога стане у кап кише
а колико истине у капима
вина испијене?
Слутим кораке, умилне речи
топлину руке која се губи у коси
погледе изгубљене чувам.
И изнова стрепим да не нестанеш
као сена у капима вина,
да се у пену тако нестваран
не претвориш.
Између ноћи и јутра опет
недостајеш.
И сломи се чаша
разлише се капи вина
са кишом несташе,
остаде само црвени траг.
Сломи се ноћ,
сломио се глас,
после кише кажу појави се дуга
А погледај нас!
а колико истине у капима
вина испијене?
Слутим кораке, умилне речи
топлину руке која се губи у коси
погледе изгубљене чувам.
И изнова стрепим да не нестанеш
као сена у капима вина,
да се у пену тако нестваран
не претвориш.
Између ноћи и јутра опет
недостајеш.
И сломи се чаша
разлише се капи вина
са кишом несташе,
остаде само црвени траг.
Сломи се ноћ,
сломио се глас,
после кише кажу појави се дуга
А погледај нас!
© Снежана Миладиновић, Ћуприја
Kategorija: Odrasli pesnici
(Прочитано: 108 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.123 пута)
