ПОСЛЕДЊА СТАНИЦА
Посвећено страдалима у Новом Саду
Беше то јутро, баш као ово,
Јутро као сва јутра на свету
Подневна гужва, радосна лица,
Плаветно небо и јата птица
Беше то јутро као сва друга,
Неко је каснио, а неко не
Неко је журио, не зна се где,
Неко је чекао вољено све
Беше то јутро, баш као ово,
Јутро без краја, тихо и дуго
Бледо ко дечији дрхтави сни,
Јутро у коме смо плакали сви
Беше то јутро, однео га враг…
(Прочитано: 46 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.337 пута)