Ne kuni je majko nije ona kriva
nesrećne je sa mnon provodila dane
od tuge i bola jedva da je živa
morala je sebi da zaleči rane
Ti ne ruži majko njeno lice belo
čednost i lepotu sve je meni dala
zbog ludosti moje sve je u njoj svelo
morala je poći, nije izdržala
Stajala je tužna na prozoru sama
ljubila je jastuk mesto moga lica
skrivala je pogled od velikog srama
tajila je tebi da sam pijanica
Ne kuni je majko, poželi joj sreću
ja već davno samo svoju sudbu krivim
ciganska mi duša, smiriti se neću
za vino i pesmu sada samo živim.
autor
Jovica N. Đorđević
14.09.2024g.
(Прочитано: 146 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.278.362 пута)
