Šezdeset godina mi je
čudno doba
Previše nagomilanih želja, htenja, očekivamja,
nadanja…
a premalo vremena.
Suviše sivila i crne tempere na horizontu života
i kao stara ispunpana lopta
tromo se kreće al` ipak žuri
ka novoj avanturi.
I uzalud tražim jarku boju da osvetlim nebo
da sunce vratim na istok,
na samom rađanju svega.
Zalud ka nazad upirem oči
da noga mi skoči
da preskočim jendek pun vatre i dima
al` uzalud jara prži mi oči
i sve me nekako manje ima
da spoznam sebe i želje svoje.
Uzalud deo mene se duri
na sebe gledam očima skota
radujem se novoj avanturi
i završetku života.
I svaki plamičak na svečanoj torti
osvetljava stazu ka nebeskoj porti.
autor
Jovica N. Đorđević
22.08.2024g.
(Прочитано: 107 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.832 пута)
