Bedem

Ne traži od nje da bedeme svoje ruši
ako gnezdo ne želiš da sviješ
medju tim zidinama
ne traži da strahove pobaca
oni su je kroz krugove pakla vodili
glavu sačuvali
Ne ume ona više
rečima da veruje
kad zla kob dodje
reči ućute, nestanu
ne traži da glumata ti
savršenu ženu
jer savršena nije
jer plače, vrišti i razbija
kad je zlotvori za dušu ujedu
Ne traži ništa
samo, ako umeš,
budi tu i ćuti
vremena daj joj da te
domaćinski u srce smesti
da ti dah i bilo oseti
miris sa dlanova u nozdrvama ponese
ne serviraj joj priče
ko, šta i kome bio si
koliko moćan i jak
za nju više,
jaki i moćni ne postoje
postoje samo oni koji znaju da vole
pred njima sami padaju bedemi
samo takvima se srce samo otvara
Blagost njihova planine pomera
zato ne traži i ne pritiskaj
uplašiće se njena duša izujedana
pomisliće još jedna prevara
ponovo izdaja
tu je guju dobro zapamtila
Ne traži ništa da treba i mora
Jer ona se je namorala
i od moranja upravo rastala.
S. T.

Аутор: Svetlana Tadić

Rodjena 26.11.1966. na jugu Srbije, Vlasinsko jezero. Od 10. godine živi u Požarevcu. Pohadjala Požarevačku gimnaziju i Filološki fakultet u Beogradu. Piše oduvek, bez velikih ambicija, iz čiste ljubavi. Život joj je uskratio mogućnost da radi u struci ali je ljubav preživela. Види све чланке од Svetlana Tadić