НА КОЈУ СТРАНУ
Чудна времена пријатељу драги!
На ражњу пече се Месец
Човек га окреће,
Сунце леденом оловком пише
Ледници се усијали
Мирише изгорела риба
Гори уље на тигању.
Звезде занемеле
Тишином разговарају
У болу ране превијају
Питају се
На коју ће страну.
Земља нам брекће
Од чемера и беса
Поцепаних рукава и скута
У Свемиру лебди, лута.
На коју страну
Пријатељу драги?
Где смо оно погубили
Наду и опанке
Тражећи сунце што високо тумара
Хоће мало хлада
И један удах ваздуха чиста.
Јели ово крај
Пријатељу драги?
На шта ће мо обојке сушити
Ако престану кише и олује?
Да ли по печеној месечини
Још можемо наћи
Неко зрно умрле среће
Међ’ два камена
У нашем Лазу поред реке
Где некад босим ногама
По змијамама газисмо
И тражисмо наду.
На коју страну
Пријатељу драги?
У ова црна и зла времена
Кад уместо живота
Само смрт се сеје
Испред нас стоји усијана стена
Иза нас остаће само сена.
На коју страну пријатељу драги?
Драгојло Јовић
Ех, да је више оваквих песама…
Од мене десетка к`о гром!
Hvala profesore, ali bi bilo bolje da nisu vremena ovakva i
da ne daju inspiraciju za ovakvo pisanje. No……
Srdačno Vas pozdravljam.
Велике и надасве истинске песнике и одликује храброст да у овом зловремену, када цела планета шизматично срља ка Апокалипси, пишу на ове теме и тако дају велики допринос да се то глобално зло ипак не деси.
Овакве песме Вас и сврставају међу најбоље савремене српске песнике.