Моја је душа зрневље
Просуто по путу срамежљивости
И окићена љубављу у стиху
Моја је душа нарамак дрва
И буктиња која лиже по ранама
И нада се да ће једног дана прогледати
Моја је душа суштина
У којој игра истина и правда
И у којој певају радост и срећа
Моја је душа љубавна ружа
У којој се кидају латице срца
И која због сваке грешке плаче
Моја је душа извор љубави
У којој се играју и певају деца
И у којој анђели испуњавају жеље
Здравка Николић Пап рођена је 02.12.1955. године, живи у Бањи Ковиљачи. Поезију пише из најранијих дана, а активно се посветила писању и афирмацији на књижевној сцени када је отишла у пензију. Поред поезије пише и кратке приче, хаику поезију, цртице , минијатуре... Аутор је прве збирке песама ,,Камена Душа" и друге збирке ,,Кап Живота .Са поезијом је заступљена у разним групама и порталима, ,,Неказано", ,,Песничке искре" и ,,Онлајн поезија". Добитница је ,,Златног Пера''. Освојила је Друго место на међународном песничком конкурсу,,Панонски Галеб" из Суботице са песмом , ,,Моја је душа " .
Види све чланке од Zdravka Pap
