Мученице свете свих векова,
што су прошли и тек ће доћи,
судбина вас прека закова
да бдите стално над чедима
у страху и самоћи.
Мушка крв није к’о ваша врела,
нит’ пече к’о рана отворена.
Ви сте спремне на свемоћна дела,
главом кроз зид у тешка времена.
Борите се, краљице небеса,
место вам је у грудима милих чеда,
нек’ вас славе верни, нек’ се земља стреса,
нек’ вас се окане трпљење и беда.
Увек сте спремне и живот да дате,
жртва се таква мерити не може,
ни дужина бола не гледа на сате
кад се сузе лију и греси се множе.
Бачене сте у ћошак срама
од клете мушке руке, бичева врелих.
А место вам је на зидинама храма,
да с’јате попут анђела белих,
попут апостола зрелих.
Тражимо правду за вашу оданост
под ореолом дивљења и части,
за непроспаване ноћи, заштиту, поданост,
ваша ће слава на небу и на земљи расти.