ХОРСКА ПЕСМА
Са коца маше одрано тело;
Ма где то може?
Новој љуби у жару пожуде ага стихове пише
на пергаенту од српске коже.
А онда:
Трећи рајх, Мој наук и Остерајх.
“Ћу- ћу- ћу” и “Ту-ту-ту!!!” -“Циклон Бе” кроз димњак пева
и Богу шаље ваздушна тела.
Па још:
Нож и маљ,
дал Јасен ил украс Врбин,
низ Саву плови
заклани Србин.
И здушно:
“Јуно поткивано”
гурнуто под лед
ал прво заклано.
Пa једнодушно:
Нa размеђи векова,
раскрсица,
жута кућа
и касапница.
А сад сви:
У току је распродаја делова српског тела
док шкрипи шлагер:
“Најтин најти најн
хуманистинц бомбинг
ол деј енд ол најт”.
И још једном.
И опет,
Хорски.
Сви!
КАД СЕ ЖЕНИ ЗЛО
Простога духа велик је жар,
за добит, корист, једини дар.
Похлепи таквој кратак је век,
сујети, комлексу да нађе лек.
Уста лажљива срца су хир
под ноктом канџе заклан је мир.
На позив чека баш такав сват
пред господарен да савије врат.
А онда чека да ожеже ватра,
да роди се из сумпора пакла,
да рог призове чопоре свиња,
у свате да долете гаврани, сове,
што бахати младожења свитом их зове.
Да онда у поход свадбени креће
и редом бије и охог што хоће
и што са њим неће.
Сложно тад певају грбави вратови,
брат брату постаје Тат,
младожења радостан што лелек му сватови
а невеста мрак.
Главиња поворка кроз пепела прах,
на земљи дрхти престрављен мрак.
У задњем невиделу познат му пут
жени се зло још један пут.
ОВДЕ ЦРКВА
Ово није представа.
Овде се жртвве хвале узносе Господу.
Овде су сви једнаки,
јер бог зна срце свачије.
Овде кандила горе у славу,
не због људи или мрака.
Овде су иконе старије
од иконобразих људи.
Овде је све за људе
и ништа од овога света.
Овде стоје не они што ноге имају
но они што срце не штеде.
Овде је трпеза постављена,
гладних је много, речи је мало
што од изображенија воде до преображењија.
Овде свеће по намери горе
и ветар што разноси не
може им ништа,
Овде тишина
сагорева жељне
и жељом обремењене.
Време овде тече од данас до краја свих дана,
и свака намера и реч изговорена ван срца
на угарак от-пада.
Овде, светли и мрак
и обасјава светлост ова
што од људског лица није
а са лица не силази.
Ко то види
видео је Бога.
© Слободан Ценц
