CVET-Miroslav Krnjeta

Lepi cvete raduješ me
tužan sam a ti si izvor sreće,
gledam te kako gledaš mene
hvala što si upalio srcu sveće.

Tako si nežan,tako me osećaš,
kada sam usamljen i povređen
lepotom tešiš a laticama razgovaraš
znaš da sam danas iscrpljen.

Želim da te zagrlim prijatelju
suze i gorčinu si pobedio,
hvala ti šareni isceljitelju
mirisom si potonulu dušu okrepio.

Taj mali cvet dugine boje
poljubio je srce moje,
obrisao kišu tuge
u ledenoj samoći
raspršio oblak brige.

POSVEĆENO NAJLEPŠEM CVETU
MOJOJ MAJCI MILKI.

Аутор: Miroslav Krnjeta

Rođen 30.09.1978.odrastao u Beogradu,Zemunu.Završio saobraćajno tehničku školu Branko Pešić u Zemunu.Živim na Novom Beogradu u naselju Bežanijska Kosa.Pesme sam počeo da pišem u teškom periodu života i tako sam ušao u svet poezije.Još kao dete sam voleo knjigu ali me život odveo na drugu stranu,tako da sada nastavljam tamo gde sam davno stao.Volim nove stvari u životu i uživam u njima. Види све чланке од Miroslav Krnjeta