ПОСЛЕ МНОГО ГОДИНА
После много година и лета
Низ чаршију моја драга шета
Кад се очи сретоше сред града
Као некад пробуди се нада.
Да ћу опет виђати је често
Под месецом жутим на скровито место
Па кад руке крену ка њеноме стасу
Чујем тихи шапат у њеноме гласу.
Да никада није престала да тражи
У сваком човеку црте мога лика
На посебном месту у свом новчанику
Пожутела стара стоји моја слика.
Да ли ја то сањам ил’ ме клетве стижу
Па очи ме драге прогањају свуда
Зашто не застанеш и било шта кажеш
Реци шта год хоћеш, ал’ немој да лажеш.
На све имаш право јер волела ти си
Човека који, вредео те није
Мислећи да лептир увек право има
Да слети па оде где се полен пије.
Сећања су свежа ко да јуче беше
Ноћ месеца пуног ти у моме крилу
Љубих тада усне, мени драге жене
Сад по глави навиру лепе успомене.
Заустих да кажем
Ал’ у грлу име стаде
Јер крај тебе дечак хода
И на другу страну вуче
„Хајде бако да идемо
Тај човек је ту од јуче“.
То је неки човек стари
Што данима неког чека
На лицу му чемер сузе
Које нису за човека.
Изгубих те из видика
У очима оста слика
Да сам видео љубав стару
Ту на нашем тротоару.
(C) Драгојло Јовић
Hvala Ljubo.
Pozdrav