Усахла је река.
Ни птица пој не чује се више.
Само су погледи суморни и свели,
Јер тихо,тихо цвет најлепши вене.
Прекрила је небо копрена од таме.
Погледи тужни лутају видиком.
Осећамо да те нема више,
да с тобом нестају оне луде игре
што их је младост носила са собом.
Немојте ништа говорити сада,
јер ни једне усне прозборити неће
жаром, који само имала је она.
О како је лепа у колевци вечној!
Зар све је истина? Зар те нема више?
Збогом,збогом сада мој прелепи друже.
Из очију тужних небо просу кише.
(Прочитано: 129 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.301.339 пута)
Povod jeste tužan, ali pesma je odlična…
Хвала вам Љубо на препознатој емоцији и на дивном коментару.