ДА ЛИ СЕ НЕКАДА ПИТАШ
Да ли се некада питаш
Куд таласи река плове
Да ли тајне наше носе
За љубави старе, нове.
Да ли реке мутне и далеке
У недрима тајне крију
Ил на ушћу и увиру
Таласима све прекрију.
И док седиш на обали
Док чемерне мисли имаш
Не говори реци ништа
Издаће те ко у рату
Извидница са бојишта.
Тихо пати и не збори
А таласу што жубори
Реци само лепу причу,
Замоли га да прећути
Кад од њега тајну траже
И кад громко, громко вичу.
Нек бар талас друг ти буде
Па док иде које, куде,
Нек крај реке свима каже
Љубавни се јади трпе
Таласи их
Нити лече нити блаже.
Ако суза нека кане
У таласе мутне реке
Замоли је нек је сатре
Нека сузе издајице
У вирове њене затре.
Нек не сазна љубав моја
Да са реком тугу делим
А док речне воде теку
Волећу је бићем целим.
(C) Драгојло Јовић
Veoma lepa pesma