(Прочитано: 82 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.444 пута)
ELIPSA ŽIVOTA – Stojanka SEKA Zakić
Погледајте и остале садржајеНОСТАЛГИЈА Добродошли (Прочитано: 82 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.444 пута)
Добродошли!
Погледајте и остале садржајеНОСТАЛГИЈА Добродошли (Прочитано: 82 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.444 пута)
Za sve one koji vole ”oslikanu poeziju” postavljam ovu pjesmu na blog, a pjesma je postavljena na početnoj strani sajta – hvala Aleksandri što je pjesmu poslala i Ljubi koji je istu postavio.
od 
nema na cemu,ti sve zasluzujes i mnogo,mnogo vise…….
tvoja
Hvala ti za ovo…
od 
Zaista sve za svaku pohvalu…Pozdrav Stojanka!
Hvala, Milisave,
drago mi je da si me i ovdje pronašao… ”mene” – u vidu pjesme
Pozdrav
Ti si Seko moja pesma nad pesmama………
ljubim te neizmerno kao pesmu samu….
tvoja skvo….
Hvala za poljubac… i… za ”Ti si Seko moja pesma nad pesmama…”… Kako ti znaš da potakneš emocije… još kad bih mogla i neki stih danas da iznjedrim, bila bih ”na krilima povjetarca”
od 
Jedna jesen
…, opet je lepo, žuto i toplo…
i dalje sam na klupi sanjam:
plovim još kroz životni levak,
mutnom vodom, na starom balvanu.
Bura mi više ne može ništa,
to je sreća, jer, zidovi su već visoko,
vetra nema, samo kiša, da,
samo kiša neprestano, polako pada…
Osećam, nadolaze granice slobode,
dalje znam, čeka me uski deo levka
i kroz njega put, brz, kratak i mutan.
Izgleda žurim,
a da, voda mora da se menja,
-trgoh se sa klupe-
opet je lepo, žuto i toplo…
Seko, ovo sam napisao pre desetak godina i jako me podseća na ovu elipsu i vrtlog taj moj levak…Samo što si ti to u ovim godinama “naslikala” i ona odzvanja elipsama vrtloga….ODUŠEVLJEN SAM!
Miroslave, ova pjesma je napisana… ko zna kad – ne sjećam se… dakle, ne tako skoro. Imam ideju: sredi ovu svoju pjesmu i pošalji mi, ako hoćeš da pokušam da je oslikam… dopada mi se… a i slučajnost podudarnosti pjesama napisanih (vjerovatno) u različitim vijekovima… ili, bar… – veliki je vremenski raspon između njih.
I ja sam oduševljena što si otkrio ovu podudarnost… čudni su putevi Gospodnji.
Seko, prelepo rečeno ali nije život samo iza tebe nego i ispred tebe.
Lep pozdrav i svako dobro.
Mirjana, hvala za komentar i optimizam koji zrači iz njega, ali, kad se pjesma stvara, onda se zabilježi trenutak koji je uhvaćen baš tada, baš u tom momentu…
Pozdrav iz dubine srca
I ja tebi želim svako dobro
Pročitao sam sve vaše pjesme (sa divnom, ukusno urađenom podlogom)na ovom (prelijepom) blogu i ponovo se vraćao. Ostavljate utisak pjesnika sa duboko urođenom svijesti o dužnosti pjesnika da: doživljeno, sanjano, iskušano, tužno, veselo, zamišljeno, umišljeno… – predoči čitaocu kao svjedočanstvo i iskustvo jednog postojanja. Pri tom koristite snažne i kratke forme i riječi kao dvostruko svjetlo osvjetljavanja zamisli… Time postižete pjesničku dubinu i rekao bih “3D format. Želim vam da dugo potrajete u svom, vjerujem nimalo lakom svijetu!
Omere,
od 
hvala za ovako iscrpan komentar – dobija se utisak dobrog poznavaoca poezije.
Hvala za lijepe želje, a trajaću toliko koliko budem imala podrške od takvih čitalaca. Hvala iz dubine ovog mog šašavog srca.
Vaše “šašavo srce” stvarno ima dubinu. Šta se sve u njemu nalazi, prevazilazi poznavanje ljudskog bića. Može se samo reći: neka traje Vaše srce,kao Mjesec, kao Sunce…
HVALA, HVALA, HVALA…
NEKA TRAJE I KAO LJUBAV, ONA PRAVA, ISKRENA – OSJEĆAM SE POTPUNIJOM (MJESEC JE DUGOVJEČNO HLADAN, A SUNCE BESKRAJNO USIJANO)- TO SU DVIJE KRAJNOSTI, A JA NE VOLIM IĆI IZ KRAJNOSTI U KRAJNOST, ZATO MI POŽELI DA MOJE ”RASPJEVANO” SRCE TRAJE KAO LJUBAV (KOJU POMENUH).
Želim ti sve najbolje jedinstvena ženo!
Hvala mnogo, znam da je iskrena želja iz srca izašla.