Gnezdo
Doslo je vreme da iz moga krila sada ptic poleti,
Rasirio krila, vinuo visoko, a ne zna da leti.
Misli ptice moje, oblake ce svojim krilima dotaci.
Kako da mu priznam, godine ce proci, s mesta nece maci?
Kako da mu otmem detinjstvo iz grudi?
Taj nevini pogled sto najlepse budi…
Kako da mu priznam da su price moje spakovane bile u najlepse boje…?
Toga vise nema…
Jer duznost je moja, ko i svake majke, da andjela svoga sada lisim bajke.
Da ga na put spremim, da ojaca krila…
Usmericu vetar u njegova jedra, pustiti ga necu da mu zebu nedra.
Strepecu nad njime negde sa visine, dok s’ vetrom u kosi ideale nosi.
(Прочитано: 97 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.265 пута)