VUK I CRVENKAPA
Na jednoj planini,
Pored kolskog druma,
U poznatoj bajci,
Postoji jedna šuma!
U toj šumi večito,
odzvanja strašan huk!
Svi se redom plaše,
da ne naidje zločesti vuk!
Jednog lepog dana,
U šumu zaluta Crvenkapa,
Ne uplaši se ni vuka,
A ni strašnog mraka!
Cveće je ona,
Počela brati!
Da ga baki preda,
Kad se kući vrati!
Sa cvećem u ruci,
Ugledao je vuk!
I devojčica njega videla!
A onda nastao je muk!
Prišla mu je blizu,
Rukom pomilovala po glavi!
Razneženo vuk poče treptati,
U oku mu se suza javi!
Niko prema njemu,
Dobar nikad nije bio!
Nit’ mu tako nežno,
Na glavu ruku stavio!
Sad’ šumom iz bajke,
Odjekuje veseli smeh!
Vuk i Crvenkapa,
Prijatelji su zauvek!
Još su u selu,
Baki cveće dali!
Što su ga u šumi,
Zajedno ubrali!
© Jasmina Dimitrijević
