Na stanici

Nijedne ruke nisu bile tu

Niko njoj poznat i znan

Okrenuo je zivot ka vecnom snu

Smrvio je grubim rukama

Ne znadoh tu zenu 

Kroz prozor videh obraz bled

I svetlo kako gasne

Na plocniku ispod nje

Tisina se skrila

Dan je ostao nem

Slutio nisam suroviji svet

Posle pola leta nekom doleti peh

Kad ugledah jakne preko duse

Ista mi se sledi od zala mre

Tisine se otkrile

Dan je ostao nem

Na stanici snovi stajase

Drhtajuci od hladnog vremena

Prosao je autobus koji je cekala

I nacet san koji je imala

Tisine se skupile

Dan je odneo sve

Tisine su cutale

Dan je govorio sve