БЉЕСАК СА ИСТОКА
Пропланке мог села
олисталог и веселог
ноћас смело посетише
милиони небеских јахача;
Добоваше тихо славећи победу,
за трен стакла бљешташе
оплакиваше слободу,
и трзај одјекну сред зачуђене шуме!
Попут сабље што харачи
дојахаше небески јахачи…
У топлим кутовима
дрхташе срца малих анђела
припијајући се свом душом
уз поља тишине и наде;
за трен дубоким сном дисаше
утопљени попут пчела у кошницама,
док их очи златне кошуте
криомице миловаше нежно.
И сва васиона се саздала
од дрхтаја срца малих анђела…
Ноћ је постала дужа од месечеве нити
и мрачнија од најстрашније тајне,
а очајне су крошње ораха
лутале тамо амо
чврсто се држећи за тло
које је језиво подрхтавало;
Цело се поље стрмоглавило наопачке
и чини се тешко одолевало
опасном топу из недара…
Тамо пут једва уочљивог хоризонта!
И скровите обале реке бајне
мрачније посташе од најстрашније тајне!
Однекуда залутали лептир
попут бљеска заигра као пламичак
на истоку изнад шуме,
и тишина заузе место
на раскрсници свих престола;
Треперава сенка светлости
пређе целим крајем,
и под бескрајем изнова процвета длан
уснулог анђела заголица сан…
па се промешкољи раширивши крила!
И мала нона разиграног различка,
са бљеском је заиграла попут пламичка!
(с) Миладиновић Сандра Мајра