Vratiću se
u tvoj san
I upaliti tvoje
hladno ognjište.
Vratiću se
u tvoj san i doneću
malo poezije
za sve naše
prijatelje i neprijatelje.
Doneću malo hašiša,
malo ljubomore
za tvoje prijatelje.
Vratiću se
u tvoj san
i doneću ti
malo licemerja i nade.
Ispred tvog prozora,
Ispred ogledala
I napuštenog balkona
zamirisaće pomfrit,
salata, roštilj i pivo.
I znaš već Moravce.
Aperitiv će mi biti
tvoj karmin.
I obećavam,
neću se napiti
kao prošli put.
Vratiću se
u tvoj san
I doguraću čak
do čokoladnog mleka
I kafe.
Obećavam,
Neću se napiti.
Doći ću po džemper
koji mi štrikaš
godinama
I poneću kofere.
Za jedan dan,
za petnaest,
Ili za epohu.
Više nije važno
ali ću doći
I obećavam,
neću se napiti
kao prošli put.
STRAH
Ne plašim se
više ničega.
Samo noći.
Strah me je
od noći.
Kada smo u strasti
goreli
kako nismo znali…
Kako nismo znali
da je Zemlja
za nas mala?
Kada smo u strasti
zašto nismo
slušali srce?
Kako nismo znali?
Dođi i pogledaj me
ja sam živ.
Bolestan
ali još moje usne
nisu rekle…
Dosta.
Kada smo u strasti
goreli
kako nismo znali?
Sada svake noći
čekam
I kroz prozor
posmatram put.
Ne plašim se više
ničega.
ni boga ni smrti.
Samo noći.
Samo tisane.
Samo oči.
Samo tvoje zelene
vidim u snu.
Samo tvoje
zelene sanjam.
MENI JE SVEJEDNO
Pucam kao staklo.
nervozan i neznam
šta radim.
Šta pričam,
šta pišem?
Sve same fraze.
Umoran sam.
Asfalt i kamen
imaju dušu.
Nervozan sam
I pucam kao staklo.
Umoran i ravnodušan
na ptice i na cvet.
Meni je svejedno
pada li kiša
Ili sneg?
Da li je dan
Ili je noć?
Meni je svejedno.
Umoran sam
I sve jedno mi je
pada li lišće
na moje selo?
Teče li reka
u pravom smeru?
Meni je svejedno.
Duša je pusta.
Prosto pukne.
Prosto sagori
I to je to.
ĆUTANJE
Opet smo sinoć
sedeli u kuhinju
I zurili u plafon.
Ćutali,svako za sebe.
Hteo sam
da ti kažem….
Uradi nešto.
Ruku mi dodirni
pre mog praha.
Uradi nešto.
Đavo zaseo i čeka.
Sve je moje
Ispred tebe.
Ispod krv ne teče.
Posle,
napravi abažur
od moje kože
Ili je daj vukovima,
anđelima,
meni je sve jedno.
Uradi nešto.
Tišina je
kod oltara.
Bog čeka.
Moje stare kosti
đavolski škripe.
Dodirni me
pre praha.
Pre božjeg slova.
Svi čekaju.
Neka bude kraj
Ili raj.
Uradi nešto.
Isprazni pepeljaru,
skuvaj kafu,
otvori pivo…
Samo ne ćuti,
samo ne ćuti.
SRPSKI LAVIRINT
Ti si mi sve.
u mom kamenom dobu,
u mom pasjem životu.
Moja slepa ljubav
Ili pusti snovi?
Ukopan
pred tvojim očima,
pred tvojim
zelenim.
Život mi
postaje suvišan.
Pred tvojim zelenim
zastali ja i most.
Ti si na drugoj
strani.
Moj tihi anđel.
Ili sam se vratio
Ili idem kući?
Jednostavno,
zastao sam.
Prestar sam
u svojoj
improvizaciji.
Zastao
pred tvojim očima
kao pred zidom.
Kao divljak kamenog
doba.
Još letim na metli.
Igram nesvesno
Srpski gambit
dok pljušte
snovi kiše.
Idem za tobom.
Drugo ne umem.
Napolju je
hladni januar.
Ili je moja smrt
pred vratima.
Ja drugačije ne umem.
Da ponovo
slušam Bramsa
Ili da na sve pljunem,
da sve zaboravim?
Da počnem ponovo?
© Zoran Petković
