У јутра тмурна кад кише плачу
само се у оку твоме небо плави
па ме дозива да њиме полетим
препустим снове крилима љубави
Мисао понекад стане пред буром
када је запљусне очаја плима
осмех ме твој у луку врати
у пролазу подсети да љубави има
И када у срцу пролеће закасни
када га окује лед и зима
топлина твоја зна да угреје
да ме подсети да љубави има
Браним се у сну од најезде зла
кошмар ми прети да ме преплави
твоја ми рука буђење нуди
и подсети ме да има љубави
Када ми корак неспретно стане
у мисли залута шапат неспокоја
однекуд, увек као да зна
спас ми понуди љубав твоја.
К`о храст спокојно крај реке стојим
олуји, мржњи и злу пркосим
јер у грудима срце је живо
у њему љубав твоју носим.
(Прочитано: 32 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.301.444 пута)