Zlostavljaće me zaborav,
Znam,
Oglušiće se o moju molitvu
Da te ne pamtim i kad pamćenje popusti,
Kad mi se lica sina i oca izbrišu iz oka
I pomešaju u sećanju imena i vremena,
Mučiće me zaborav tvojim imenom:
Sve što sam imala, imenovaće tobom,
Sve što sam gubila, opet ćeš biti ti
Rasplinut i zgusnut u svemu
I neću znati zašto plačem
Nemoćna ni da te se jasno setim
Ni da te bar mutno zaboravim.
Izmučena,
Samo ću plakati sitnim staračkim suzama
I svi će misliti da sam senilna
Jer plačem zbog žutih maslačaka u travi
I niko neće znati
Da mi je svaki tvoje sunčevo oko
I da se grejem njima,
Čak i kad maslačke i mene raznese vatar
I kad i sama postanem samo trava,
I tad ću plakati za tobom
I slivati se sa rosom niz vlati iznikle iz mene
Dokle poslednja travka na zemlji ne izumre
I dok me zemlja ne raspe u prvobitnu prašinu,
I prahom mojim
Titraće zlostavljač (ne)zaborav
Jer ni život sada,
Ni smrt tada,
Ne mogu mi te više ni dati ni uzeti.