KAJANJE
Životinjski
uzela sam mu i dala sve-
trenutak sebe
i
mrvu vremena…..
Ako je sa željom
i ljubav plovila
odkuda kajanje
u
meni….?
Simetrija duše se
niz oštre čaršave opružila
i reže je, pokleklu,
po
osi sećanja,
onaj san na javi-
da te imam
ikako…
igde…
ikada…
i da ti,
životinjski
uzmem i dam sve-
večnost sebe
i
gromadu
vremena…
(Прочитано: 131 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.222 пута)
Aleksandra,
evo, primijetih je, a samo što ne odoh na spavanje.
Kada nekome uzmeš sve i daš mu sve, onda je to baš prava ljubav. Lijepo i misteriozno napisano.
Pozdrav i čitamo se,
Hvala Miro i laka ti noc bila…..
Ljubavna! Sve su pesme ljubavne . . . al ljubavi nema. Mozda je i bolje
Lepa pesma
U ovoj pesmi ime neeeeeeeeeema ama bas nista lepoooooooooo!!!
…haha…smejem se sebi samo….
Hm,ne ljuti me
a sad,odoh na onu dugu.tvoju..da vidim hoces li pobiti moj rekord u strofama…hehehehe…
mislim na broj ne na kvalitet…..ostrim kandze za koment…
Po tudjim ledjima 25 nista nije,a?
Sala ne zameri…..Tvoje Ime…
Uh, kako mi u ovom momentu ”leže” ova pjesma – sjetih se…………
Svi se mi ponekad pokajemo, ali čemu kajanje – valjda da bi mučilo um………..ako se nekome daš i bude tog momenta bez kajanja, ne treba ni kasnije kajanje prizivati, nego živjeti taj trenutak panovo i bez kajanja…………..
Ovo me je potaklo na razmišljanje i sama sebi oprostih mnogo toga i tako odbacih sva kajanja – pokušaj i ti (vidjećeš da nije teško).