СЛУГА ПРОЛЕЋА – Миладиновић Сандра

СЛУГА ПРОЛЕЋА

Пој птица,
то је сам Рај,
месечина
обасјава крај…
Жагор као полен живота…
Кошава је и није грехота
смејати се гласно…
Док ноћ жури у дан,
не треба ми сан,
јер хоћу да играм
као трепераво лишће
да се као сврдло
окрећем у ритму
разигране улице….и
процветалих грана…и,
да бдим до сањивог јутра,
а онда наставим даље
макар сама…
низ сокаке и поља
кроз градове и села севера у југа…
Бићу срећна, а и боља,
пролећу ћу бити слуга…

(с) Миладиновић Сандра